ММФ жирант за јевтинији зајам

Србија мора да настави да се задужује. То више, уосталом, не крију ни наши највиши званичници. Неизвесно је само колико ће то да нас кошта и од кога ћемо се узајмити. На то, како познаваоци прилика указују, утиче много фактора: кредитни рејтинг земље, стање на међународном тржишту дуга, да ли имамо или не аранжман са Међународним монетарним фондом… Многи су склони и тврдњама да, без аранжмана с ММФ-ом, нећемо имати шта да тражимо на међународном тржишту дуга, односно да нам паре нико неће позајмити ако нам вашингтонска светска позајмна каса не буде бар жирант.

Прошлог септембра Србија је на међународном тржишту продала обвезнице у вредности милијарде долара с каматом од 7,25 одсто на десет година.

Зоран Петровић, заменик председника Извршног одбора Рајфајзен банке каже да њихове грубе процене показују да би цена новог задуживања, уз услов да имамо аранжман с ММф-ом, могла да буде између седам и осам одсто у случају продавања дужничких папира у доларима на десетогодишњи рок.

– Цена задуживања зависи од кредитног рејтинга земље, а узето је у обзир да је наш рејтинг лошији од суседа у региону Хрватске, Мађарске, Румуније… – каже Петровић.

Небојша Савић, професор на Факултету за економију, финансије и администрацију каже да се о цени задуживања може разговарати тек када Србија распише конкретну понуду са свим елементима о томе колико јој пара треба.

– Цена задуживања зависи и од тога колико нам је новац хитно потребан, односно да ли сте у прилици да чекате, као и од тога да ли је неко спреман да вам га уопште да. Подразумева се да онај коме је нека роба хитно потребна мора за њу више да плати. Волео бих да све што нам недостаје обезбедимо задуживањем у динарима, али шта то вреди када нико неће да их купи у тако великим износима – каже Савић.

Иван Николић, сарадник Економског института каже да цена задуживања зависи од кредитног рејтинга, али да он није подједнако битан за све инвеститоре.

– Ми се задужујемо и продајом обвезница на домаћем тржишту, а за купце наших дужничких папира није битан само индекс кредитног рејтинга. Они имају и многе друге информације о стању наше економије на основу којих процењују да ли ће их купити. Кредитни рејтинг није толико битан и када се држава директно задужује код друге државе, као што се прича да је у плану да се задужимо у Русији или Кини – каже Николић који сматра да ће се наш кредитни рејтинг поправити већ у првој половини наредне године уколико влада спроведе програм фискалне консолидације као што је најавила. Уз, наравно, друге структурне реформе и борбу против корупције.

Што се тиче цене лањског задуживања у износу од милијарду долара по цени од 7,25 одсто на период од десет година Николић каже да је то било у самом врху цене задуживања сличних земаља.

Сада се у јавности може чути да је поменути аранжман за нас био врло неповољан због раста долара, међутим наши саговорници одговарају да је тешко проценити кретање вредности валута на тако дуг период и да је питање да ли би нам неко, уопште, позајмио евре у том тренутку.

Уколико ММФ настави да одлаже кредитни програм вредан 1,3 милијарде долара,трошкови задуживања Србије, који су у последње две недеље на највишем нивоу, могли би додатно да порасту, оценили су аналитичари британског банкарског гиганта ХСБЦ и јапанске банке „Номура”.

Каматне стопе на српске обвезнице изражене у доларима, које на наплату доспевају 2021, скочиле су 31. августа на 7,10 са 6,45 одсто, колико су износиле пре општих избора одржаних 6. маја, а динар је истовремено ослабио за 5,5 одсто према евру, спустивши се 10. августа на рекордно низак ниво, преноси агенција Блумберг.

Каматне стопе на српске еврообвезнице (које Србија емитује на европском тржишту) порасле су 24. августа на 7,026 са 6,908 одсто из 1. августа, када су владајуће партије најавиле план измене закона о централној банци.

Бонитетна агенција „Стандард и Пурс” снизила је 7. августа кредитни рејтинг Србије на ББ- са ББ, док је агенција „Фич” 16. августа ревидирала своју прогнозу на негативну.