MMF žirant za jevtiniji zajam

Srbija mora da nastavi da se zadužuje. To više, uostalom, ne kriju ni naši najviši zvaničnici. Neizvesno je samo koliko će to da nas košta i od koga ćemo se uzajmiti. Na to, kako poznavaoci prilika ukazuju, utiče mnogo faktora: kreditni rejting zemlje, stanje na međunarodnom tržištu duga, da li imamo ili ne aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom… Mnogi su skloni i tvrdnjama da, bez aranžmana s MMF-om, nećemo imati šta da tražimo na međunarodnom tržištu duga, odnosno da nam pare niko neće pozajmiti ako nam vašingtonska svetska pozajmna kasa ne bude bar žirant.

Prošlog septembra Srbija je na međunarodnom tržištu prodala obveznice u vrednosti milijarde dolara s kamatom od 7,25 odsto na deset godina.

Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke kaže da njihove grube procene pokazuju da bi cena novog zaduživanja, uz uslov da imamo aranžman s MMf-om, mogla da bude između sedam i osam odsto u slučaju prodavanja dužničkih papira u dolarima na desetogodišnji rok.

– Cena zaduživanja zavisi od kreditnog rejtinga zemlje, a uzeto je u obzir da je naš rejting lošiji od suseda u regionu Hrvatske, Mađarske, Rumunije… – kaže Petrović.

Nebojša Savić, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju kaže da se o ceni zaduživanja može razgovarati tek kada Srbija raspiše konkretnu ponudu sa svim elementima o tome koliko joj para treba.

– Cena zaduživanja zavisi i od toga koliko nam je novac hitno potreban, odnosno da li ste u prilici da čekate, kao i od toga da li je neko spreman da vam ga uopšte da. Podrazumeva se da onaj kome je neka roba hitno potrebna mora za nju više da plati. Voleo bih da sve što nam nedostaje obezbedimo zaduživanjem u dinarima, ali šta to vredi kada niko neće da ih kupi u tako velikim iznosima – kaže Savić.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta kaže da cena zaduživanja zavisi od kreditnog rejtinga, ali da on nije podjednako bitan za sve investitore.

– Mi se zadužujemo i prodajom obveznica na domaćem tržištu, a za kupce naših dužničkih papira nije bitan samo indeks kreditnog rejtinga. Oni imaju i mnoge druge informacije o stanju naše ekonomije na osnovu kojih procenjuju da li će ih kupiti. Kreditni rejting nije toliko bitan i kada se država direktno zadužuje kod druge države, kao što se priča da je u planu da se zadužimo u Rusiji ili Kini – kaže Nikolić koji smatra da će se naš kreditni rejting popraviti već u prvoj polovini naredne godine ukoliko vlada sprovede program fiskalne konsolidacije kao što je najavila. Uz, naravno, druge strukturne reforme i borbu protiv korupcije.

Što se tiče cene lanjskog zaduživanja u iznosu od milijardu dolara po ceni od 7,25 odsto na period od deset godina Nikolić kaže da je to bilo u samom vrhu cene zaduživanja sličnih zemalja.

Sada se u javnosti može čuti da je pomenuti aranžman za nas bio vrlo nepovoljan zbog rasta dolara, međutim naši sagovornici odgovaraju da je teško proceniti kretanje vrednosti valuta na tako dug period i da je pitanje da li bi nam neko, uopšte, pozajmio evre u tom trenutku.

Ukoliko MMF nastavi da odlaže kreditni program vredan 1,3 milijarde dolara,troškovi zaduživanja Srbije, koji su u poslednje dve nedelje na najvišem nivou, mogli bi dodatno da porastu, ocenili su analitičari britanskog bankarskog giganta HSBC i japanske banke „Nomura”.

Kamatne stope na srpske obveznice izražene u dolarima, koje na naplatu dospevaju 2021, skočile su 31. avgusta na 7,10 sa 6,45 odsto, koliko su iznosile pre opštih izbora održanih 6. maja, a dinar je istovremeno oslabio za 5,5 odsto prema evru, spustivši se 10. avgusta na rekordno nizak nivo, prenosi agencija Blumberg.

Kamatne stope na srpske evroobveznice (koje Srbija emituje na evropskom tržištu) porasle su 24. avgusta na 7,026 sa 6,908 odsto iz 1. avgusta, kada su vladajuće partije najavile plan izmene zakona o centralnoj banci.

Bonitetna agencija „Standard i Purs” snizila je 7. avgusta kreditni rejting Srbije na BB- sa BB, dok je agencija „Fič” 16. avgusta revidirala svoju prognozu na negativnu.