Нова власт и Срби у региону

Када у Црној Гори гостује нека српска репрезентација, један део публике са црвено-златним бојама по правилу звижди српској химни, док други део публике, са српским заставама поздравља химну као своју. Они први су Црногорци који прихватају нови идентитет независне Црне Горе, који се нажалост гради на изразитом антисрпству. Они други су Срби из Црне Горе, којих и по последњем попису има око 30 одсто и који су одлучили да упркос страховитим притисцима одрже српску традицију наслеђену од предака и свој идентитет граде у духовној и културној заједници са свим осталим припадницима српског народа.

Један од разлога што су ови људи и даље толико бројни и јаки у одбрани свог идентитета је чињеница да након референдума 2006. нису заборављени. Ђукановић и његови сарадници су били убеђени да ће са добијањем државе добити и готову нацију и да ће се број Срба тамо свести на ниво занемарљиве мањине. Срби су се тамо међутим врло брзо организовали и уз помоћ одређених алтернативних кругова из Србије успели да одбију првобитни притисак и отпочну борбу за признање својих права. У међувремену је и овде измењен закон о држављанству и од пре неколико година држава Србија је почела озбиљно да се бави политиком према дијаспори и посебно према Србима у региону. Усудио бих се да кажем да је то једна од ретких области у којој су постигнути значајни резултати.

Од доношења последњег Устава 2006. који је поставио основе за рад са дијаспором и за бригу о Србима ван Србије, постављен је одређени континуитет изградње ове политике. Влада Војислава Коштунице потписала је споразум о специјалним везама између Србије и Републике Српске, а Телеком Србије је у то доба купио Телеком Републике Српске. Закон о дијаспори који је донела Тадићева влада уз све своје недоречености увео је посебну категорију Срба у региону, дајући овом ексјугословенском простору посебан третман, какав код Руса има категорија „блиског суседства”. Формиран је и Савет за дијаспору и Србе из региона који је укључио и представнике заинтересоване популације. Можда је најважније да је та влада прецизно лоцирала партнере за сарадњу на терену и стратешке пројекте које у свакој од ових средина треба помоћи. Све то је рађено потпуно у складу са актуелном европском нормативом и праксом заштите етничких и мањинских заједница. Овај сегмент рада је за нас од огромне важности зато што је уско повезан са статусом Српске православне цркве у новоформираним земљама.

Нова власт се још увек није де факто формирала и позиционирала. Нека од кључних места још нису попуњена. То се посебно види у овом сегменту где још увек нису одређени директор канцеларије за дијаспору и канцеларије за веру. Али ствари на терену захтевају да се те ствари што пре реше и да нови актери наставе да спроводе започету политику. Док траје овај интеррегнум дешава се неколико веома важних ствари. Срби у Хрватској су поново изложени притисцима који се крећу од уношења политичких подела међу њихово руководство до новог таласа историјског ревизионизма који умањује број јасеновачких жртава. У Републици Српској и Федерацији одржавају се у октобру локални избори чији ће резултати посебно у мешовитим срединама бити важни за статус и положај српских заједница. У Црној Гори су у октобру парламентарни избори где српске партије на различите начине покушавају да постигну што бољи резултат и створе савезнике уз помоћ којих би могли институционално да побољшају положај Срба и српског језика. Остају такође и започети послови самоорганизације Срба у Македонији који су почели да граде своју медијску и образовну структуру и посебно питање избрисаних Срба у Словенији. Ово су све врло ургентна питања која би неко у новој власти требало што пре да преузме и да реализује.

На суботњем аеромитингу симболички је веома значајно било то што је међу најважнијим званицама био доскорашњи министар одбране. То говори о континуитету управе и успешно изведеној транзицији власти. Нови министар је показао да поштује рад свог претходника и да упркос политичким неслагањима наставља његов посао. Да бисмо били озбиљна држава таква транзиција нам је хитно потребна и у осталим областима, а питање Срба у региону је један од приоритета, посебно у светлу чињенице да Република Српска врло брзо може поново да дође под притисак за измену устава БиХ у правцу централизације.

Зато је неопходно да се институције задужене за питање Срба у региону што пре попуне, да председник нађе за кабинет адекватну особу која би тај посао пратила и да се са започетом политиком што пре настави. Чини се коначно да због својевремених спекулација о наводним везама са Ђукановићем нова напредњачка власт има посебне обавезе да настави започети посао у Црној Гори.