Матичне ћелије лече срце

У срцу, ипак, могу да се створе нове ћелије уз помоћ матичних ћелија и тако умање последице које је овом мишићу нанео инфаркт, за „Политику” тврди др Томислав Јовановић, редовни професор Медицинског факултета на предмету Физиологија, а поводом сумњи у ову могућност, која је стигла из редова кардиолога. Наиме, пошто је пензионисани патолог са Војномедицинске академије у Београду професор Вујадин Татић објавио рад у „Војносанитетском гласнику”, у којем је изнео откриће да је у срцу 177 обдукованих пацијената, умрлих после другог инфаркта, нашао потпуно очуване ћелије на месту ожиљка од првог срчаног удара, стручњаци из различитих области у текстовима објављеним у „Политици” суочили су мишљења о томе да ли се ћелије срца могу обновити.

– У самом срцу увек постоје извесне резерве кардиомиоцита, то јест срчаних ћелија, које и после инфаркта срцу омогућавају да настави да ради. У раној животној доби постоји и могућност деобе ових ћелија. Нове ћелије у срцу могу се јавити и након убризгавања матичних ћелија, што је сада веома заступљена метода у развијеном свету. Није тачно да досадашње инплантације матичних ћелија у срце нису дале значајан клинички ефекат – каже професор Јовановић, клинички физиолог и аутор поглавља „Регенеративна медицина у кардиологији”, у монографији коју је уредио академик Миодраг Остојић.

Иначе, физиологија је наука која се бави проучавањем нормалних функција људских органа, а др Јовановић се бави експерименталном кардиологијом, како каже, читавог живота.

Наш саговорник наводи да данас широм Америке у клиничку праксу улази коришћење матичних ћелија за третман низа срчаних обољења. Др Јовановић каже како је шира употреба матичних ћелија заиста започела у земљама попут Тајланда, Индије и деловима Русије.

– Ако постављате питање зашто су ове методе почеле да се примењују прво у овим земљама, једини разлог је што је у њима било најједноставније доћи до ембрионих ћелија. Те ћелије се дају на пример директно у срце код акутног инфаркта. Ове ћелије су, научно речено, недиференциране, али имају способност такозваног кућења – брзо се везују за оштећено место, али је веома важан фактор диференцијације, који им омогућава да прелазе из опште, мултипотентне ћелије у трансформисану ћелију срца, а како се то постиже, тајна је сваке лабораторије – објашњава др Јовановић.

Он подсећа како је уобичајено да се каже да је срце племенити орган, али у њему има много више везивног и фиброзних влакана него неки други мишић.

Ако је ова тврдња тачна, зашто се онда у време када срце савременог човека много трпи и пуца и када је број инфаркта већи него икада пре, убризгавање матичних ћелија не користи у већем проценту?

– Реч је о скупој методи и скупој технологији, а потребни су и посебни услови – одговара др Јовановић.