Брачно путовање преко Атлантика

Једно велико и лепо путовање доживело је свој свршетак јуче на београдском Савском пристаништу уз пољупце породице и пријатеља и уз шампањац, а једна госпођа, Верица Кресојевић, машући весело са прамца брода „Никола Тесла” доказала је да веровање да је жена на броду баксуз чиста измишљотина.

Са мужем Бранком, Верица је прешла Атлантик, преко Исланда, Гренланда и Лабрадора, стигла до Чикага и Флориде, опловила у повратку Италију, из Истанбула стигла у Румунију и после две и по године пловидбе загрлила јуче своје најближе. Бранко и Верица Кресојевић препловили су око 22.000 километара, што сопственим снагама, што уз помоћ спонзора, пријатеља, али и људи које су на свом путовању сретали, остварили су свој сан да стигну до Чикага. Пловили су Мајном, Рајном, језером Лох Нес, секли воде језера Онтарио, стигли до Нијагаре, Мисисипија... Није лако са тако живописног, узбудљивог, на тренутке магичног, али на махове и драматичног путовања, сабрати најјаче утиске. Један се, ипак, одмах наметнуо капетану Бранку Кресојевићу.

– Највећи су утисак наши људи које смо сусретали, упознали, који су нам доживотно остали пријатељи. Са некима смо били само једно послеподне, видели су брод, сликали се и отишли, али су нам остали драги. Не знам да ли ћемо те људе икада више да видимо, али то што смо упознали тако много њих, највеће је богатство које смо на овом путовању стекли. Од Фарских острва, где наши фудбалери играју, Исланда, где су наши тренери, једино на Гренланду нисмо нашли наше људе – прича Бранко Кресојевић.

У највећем српском граду ван Србије, како тепају Чикагу, супружнике и брод „Никола Тесла” дочекало је око 350 људи, четири телевизије и много новинара. Топао дочек приређен је и у Сент Луису. „Где год смо сретали наше људе било је дивно”, додаје Кресојевић.

Да би се човек нагледао светских лепота, бродском сиреном поздрављао градове и градиће, огледао се у прозрачним водама далеких језера, треба да буде довољно храбар да проведе неколико ноћи на језеру Лох Нес, али и спреман на озбиљне изазове. Од Гренланда до полуострва Лабрадор, „Николу Теслу” обујмила је густа магла, а светски путници провели су четири дана и три ноћи лежећи у кабини, ни прамац свог брода нису могли да виде. Претходно, када су пловили између Исланда и Гренланда, Кресојевићи су пролазили кроз такво невреме да су помислили да неће преживети.

– Али зато кад смо стигли на Гренланд, када смо видели то тиркизно море, санте леда, водопаде, то је било нешто предивно. До краја живота то ће нам остати најлепши утисак са свих наших путовања – истиче Кресојевић.

Недостатак новца учинио је повратак тежим него што су се надали, па су морали да остану дуже у Америци како би прикупили средства за повратак. После овог великог подухвата, Бранко и Верица спремни су да се усидре у београдску луку.  

– Ово путовање коштало је око 60.000 евра и без пријатељске подршке не бисмо ни могли да га изведемо, али сада је време за краће туре, до Ђердапа, на пример – каже капетан Бранко Кресојевић.

Нема више великих путовања, сетно додаје он. Време је за сређивање утисака, прелиставање бродског дневника и бирање фотографија, писање књиге и причање прича како би и они који у стварности никада неће прећи Атлантик, пловили преко њега са Верицом и Бранком.