Мање или више Вашингтона

Управо завршени велики конгреси, односно изборне конвенције две америчке партије, Републиканске и Демократске, као главни политички догађаји уочи избора који се одржавају 6. новембра, изоштрили су представе о председничким кандидатима, али и о идеологијама: америчким бирачима сада је јасније шта заступа Мит Ромни, а шта Барак Обама.

Тродневни политички вашари са по више десетина хиљада учесника, прошле недеље у Тампи на Флориди, а ове у Шарлоту у Северној Каролини, искоришћени су за збијање партијских редова уочи одлучујуће битке. До новембра ће додуше бити још неколико директних окршаја самих генерала: Обама и Ромни ће водити неколико телевизијских дебата, али је утисак да Американци већ имају прилично јасну слику шта они нуде.

Конвенција демократа је, према оценама америчке штампе, донела више ентузијазма и за нијансу инспиративније говоре него републикански скуп. Посебно се у том погледу истичу беседе Мишел Обаме и бившег председника Била Клинтона, који је свесрдно подржао Обаму, показујући тиме да је њихова нетрпељивост показана у надметању Обаме са његовом супругом Хилари Клинтон пре четири године ствар историје.

У завршном говору, одржаном у четвртак ноћу по локалном времену, пред око 20.000 следбеника, Обама је био конкретнији од свог ривала. Његова главна порука била је да је успешно започео обнову Америке, као и да је то посао који у следеће четири године мора да заврши баш он.

Разочаранима међу његовим следбеницима објаснио је да су проблеми које је наследио од републиканског претходника били исувише велики да би се решили „за неколико година”. Међу конкретним обећањима била су и она да ће створити нових милион радних места у индустрији до 2016, а да ће у идућој декади национални дефицит смањити за 4 хиљаде милијарди.

Његов наступ је очекивано призвао поређења са оним, такође на прихватању номинације, од пре 4 године. Закључак је да је у најновијем говору било мање визионарства, а више реализма. Признао је и да је свестан својих недостатака, и подсетио да није изабран да би следбеницима говорио оно што им се допада него да би им „изнео истину”.

Између чега ће уствари бирати Американци за два месеца? У чему се суштински разликују републиканци од демократа?

Средишња тачка идеологија две партије је улога државе, односно федералне владе, или „Вашингтона”, како се она означава у америчком политичком речнику. Роналд Реган је републиканско виђење тога пре три деценије сажео у констатацију да је „држава проблем”. Ромни такође сматра да што се њена рука мање осећа, то је за нацију боље. По његовом мишљењу, задатак владе је да подстиче предузетништво са мањим порезима и са минимум регулативе. Све, инсистирају амерички конзервативци, треба да буде препуштено приватној иницијативи, сваки појединац је одговоран за свој просперитет, па и за све остало. Чак и здравствена заштита, по овом становишту, мора да буде у надлежности искључиво приватног сектора.

„Ми не мислимо да влада може да реши све наше проблеме, али не сматрамо да је влада извор свих наших проблема”, образложио је у четвртак став демократа Обама. Становиште његове партије је да држава треба да буде сервис који пружа помоћ и подршку онима који су хендикепирани својим социјалним статусом, како би сви имали подједнаке шансе за успех. Што се социјалне заштите тиче, однос према томе уверљиво је показан доношењем новог закона о здравственом осигурању који је Америку у овом погледу бар донекле изједначио са другим индустријским демократијама.

Док је на скупу у Тампи готово једина тема била економија, у Шарлоту је говорено и о правима жена, синдикатима, неједнакостима, геј браковима, па и студентским кредитима. Све то је иначе детаљно разрађено у платформама обе партије, мада су оба изборна штаба свесна да те документе неће прочитати ниједан гласач. Бирачи ће се опредељивати – а по неким проценама већ су се определили – према личном уверењу, која ће им политика обезбедити већу сигурност и бољи животни стандард.

У том погледу, против Обаме је чињеница да је стопа незапослености већ 42 узастопна месеца већа од 8 одсто, мада је Бил Клинтон изнео бројке које показују да су демократе биле много продуктивније у стварању нових радних места од републиканаца. Ромни пак поручује да је Обама имао шансу коју није искористио и да управо он, као искусан бизнисмен, треба да га замени и нацију изведе на прави пут.

Анкете међу бирачима показују да два кандидата у овом моменту имају статистички апсолутно подједнаке изгледе да у новембру победе, што значи да ће се у финишу кампање водити борба за сваки глас.