Док Србин докаже да није Пакистанац...

Горњи Милановац – Може ли возач камиона Иван Матијевић да буде – Пакистанац? Може, ако тако одлуче полицајци на граничном прелазу Вајхаус, између Чешке и Немачке. А док, уз много муке, докаже да је рођен у селу Богданица под Маљеном, пре 29 година, од оца Србина и мајке Српкиње, одлежаће у апсу 25 сати.
– Возио сам, није ми први пут, 5. марта, филтере александровачког "Фрада", ракију "жута оса" из Дивостина и ормаре једног ваљевског произвођача. Филтере искрцам у Прагу, а остало повезем за Диселдорф. На немачкој страни полицајци ми затраже пасош и тахографску траку, па онда личну карту и међународну возачку дозволу, најзад и нашу возачку. Онда ме позову у канцеларију. Ту ме заскочи неколико полицајаца, стрпају ме у ауто и одвезу до најближе полицијске станице – износи Иван за "Политику" своју одисеју.

У станици све по пропису: качили на њега бројеве и фотографисали га, узимали отиске свих десет прстију. Рекли су му да му не ваља ни један докуменат, да је све фалсификовано. Из камиона су донели флашу "жуте осе" и викали да је то "сливовиц шверц". И стално су га питали да ли је Пакистанац.

– После седам сати малтретирања, довели су преводиоца. Била је то једна Хрватица и она им је објаснила где је Чачак и Горњи Милановац, мој завичај, и да ја говорим српски са нагласком који је карактеристичан за тај крај. Да ли је то на граници са Албанијом?, питао је полицајац, а ја сам се продерао: "Чачак је тамо где сте нас бомбардовали!" Жена им то није превела, хтела је да ме заштити од веће тортуре.

Ивана, потом, врате Чесима, а ови га сместе у затвор. Опет узимање отисака, претресање, скидање до гаћа. Чеси љубазнији од колега с оне стране "ничије земље", али – без хране, воде и цигарета (не може без три пакла дневно) још 20 сати. Почели су, посредством наше амбасаде, да му утврђују идентитет.

– Пре него што су ми одузели мобилни телефон, успео сам да се јавим свом газди у Штутгарту за кога возим робу, иначе мом земљаку, у каквом сам положају. Он је јавио мојима, па се и полиција у Горњем Милановцу укључила у доказивање ко сам и шта сам. После 25 часова је утврђено да нисам Пакистанац ни Албанац (и на то су сумњали) па су ме Чеси вратили Немцима. Дочекала ме иста смена која и даље није веровала папирима, а ја сам рекао да ћу да их тужим за страх, дангубу, малтретирање и пенале који ће неко морати да плати због кашњења робе. "Ако нас тужиш, постаћеш персона нон грата за Немачку", запретили су ми. Утом је стигао шеф смене који ми се извинио и ја сам наставио ка Диселдорфу.

Иванов послодавац из Штутгарта је одлучио да поднесе пријаву против поступка немачких полицајаца. А одлучио је и Иван.

– Не треба ми таква Европа, од сада ћу да живим и радим у својој земљи – рекао је на крају нашем дописнику.