(Не)прилагођена променама

Скоро свака држава, па и Србија, престаје да буде мала ако уме и може да одреди своје реалне домете. На Балкану, Србија може да буде респектабилна снага, с јаким међународним утицајем, ако и када појача свој економски потенцијал и буде спретна у међудржавним комуникацијама. На јачање привредних ресурса не треба трошити речи; економска, тржишна и социјална правила су утемељена у свету и треба им бити доследан.

Србији је, данас, много теже да створи усаглашен, паметан однос према суседима и међународној заједници. Нарочито према великим силама. Свака од тих сила има свој "карактер" и на основу њега комуницира са светом и, посебно, с мањим државама. Како нарастају или слабе у својој снази или им нараста конкуренција, тако и мењају "карактер" и прилагођавају се новим условима. Треба очекивати, на пример, да ће САД, после незгода на Косову и Метохији, у Авганистану и, нарочито, у Ираку, променити позицију изолованог или наметнутог војног наступа у борби против тероризма или ауторитарних владавина и њихових лидера. Такође, примера ради, све већа реална економска (наравно и војна) моћ Русије и, још више, Кине утицаће на однос према њима у међународној заједници и на њихов однос према мањим државама.

Србија, као и друге мање развијене државе, треба да буде прилагођена променама "карактера" великих сила. Прилагођавање не тражи превелике жртве, нарочито ако је економија у успону и ако се нереални захтеви елиминишу. Захтеве треба очистити од илузија да мале државе имају једнака права с великим. Данашњи свет је устројен на некој врсти "формалне једнакости", која је већа и реалнија када се приближава породици и индивидуи и све мања када су у питању државне заједнице. Положај мале државе се поправља кроз регионалне асоцијације и регионалне захтеве. Погоршава се националном искључивошћу и сукобима са суседима. Многе недаће малих земаља нестају или се битно умањују уласком у државне уније. Стога је разумљива тежња европских држава да постану чланице ЕУ.

Национални идентитет, при том, није забрањено неговати и "симпатичан" је у међународним односима, па не смета ни великим силама, све док не почне да изазива сукобе међу државама. Када мала држава изазива државне сукобе или грађанске ратове, с неизбежним економским и социјалним последицама, брига о националном идентитету преименује се у "национализам" и трпи општу осуду. Разумљиво, јер се последице сукоба у савременом свету ретко кад задржавају у границама једне државе.