(Ne)prilagođena promenama

Skoro svaka država, pa i Srbija, prestaje da bude mala ako ume i može da odredi svoje realne domete. Na Balkanu, Srbija može da bude respektabilna snaga, s jakim međunarodnim uticajem, ako i kada pojača svoj ekonomski potencijal i bude spretna u međudržavnim komunikacijama. Na jačanje privrednih resursa ne treba trošiti reči; ekonomska, tržišna i socijalna pravila su utemeljena u svetu i treba im biti dosledan.

Srbiji je, danas, mnogo teže da stvori usaglašen, pametan odnos prema susedima i međunarodnoj zajednici. Naročito prema velikim silama. Svaka od tih sila ima svoj "karakter" i na osnovu njega komunicira sa svetom i, posebno, s manjim državama. Kako narastaju ili slabe u svojoj snazi ili im narasta konkurencija, tako i menjaju "karakter" i prilagođavaju se novim uslovima. Treba očekivati, na primer, da će SAD, posle nezgoda na Kosovu i Metohiji, u Avganistanu i, naročito, u Iraku, promeniti poziciju izolovanog ili nametnutog vojnog nastupa u borbi protiv terorizma ili autoritarnih vladavina i njihovih lidera. Takođe, primera radi, sve veća realna ekonomska (naravno i vojna) moć Rusije i, još više, Kine uticaće na odnos prema njima u međunarodnoj zajednici i na njihov odnos prema manjim državama.

Srbija, kao i druge manje razvijene države, treba da bude prilagođena promenama "karaktera" velikih sila. Prilagođavanje ne traži prevelike žrtve, naročito ako je ekonomija u usponu i ako se nerealni zahtevi eliminišu. Zahteve treba očistiti od iluzija da male države imaju jednaka prava s velikim. Današnji svet je ustrojen na nekoj vrsti "formalne jednakosti", koja je veća i realnija kada se približava porodici i individui i sve manja kada su u pitanju državne zajednice. Položaj male države se popravlja kroz regionalne asocijacije i regionalne zahteve. Pogoršava se nacionalnom isključivošću i sukobima sa susedima. Mnoge nedaće malih zemalja nestaju ili se bitno umanjuju ulaskom u državne unije. Stoga je razumljiva težnja evropskih država da postanu članice EU.

Nacionalni identitet, pri tom, nije zabranjeno negovati i "simpatičan" je u međunarodnim odnosima, pa ne smeta ni velikim silama, sve dok ne počne da izaziva sukobe među državama. Kada mala država izaziva državne sukobe ili građanske ratove, s neizbežnim ekonomskim i socijalnim posledicama, briga o nacionalnom identitetu preimenuje se u "nacionalizam" i trpi opštu osudu. Razumljivo, jer se posledice sukoba u savremenom svetu retko kad zadržavaju u granicama jedne države.