Спринт председничке кампање

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – У политичком маратону који по дужини нема премца у свету, два тркача су управо започели спринт у којем, према свим овдашњим проценама, Барак Обама има малу предност над изазивачем Митом Ромнијем.

Упркос томе, прогнозирање ко ће 6. новембра први проћи кроз циљ незахвална су, јер су два месеца у политици дуг период. Нико додуше не очекује драматичне заокрете, али промена политичке среће је увек могућа.

Предизборне калкулације, којих је овде у изобиљу, сугерирају да се већина Американаца већ одлучила за кога ће гласати, па ће се два председничка кандидата до изборног дана надметати за душе оних који се још колебају чијој пропаганди да више поверују.

Та пропаганда је веома агресивна и негативна, о чему најубедљивије сведочи количина новца која ће бити потрошена до 6. новембра. Овде наиме нема правила изборне тишине пред излазак на биралишта, па ће кампањска бука потрајати све док се не отворе изборна места (а због тога што Америка има више временских зона, то неће бити свугде у исто време).

У убеђивање још неубеђених, у овом изборном циклусу, у којем се, поред председничких, одржавају и избори за два дома Конгреса – за 33 сенатора и 435 посланика Представничког дома, а гласа се и за 11 гувернера и за скупштине у осам федералних држава), биће потрошена рекордна свота новца. Према процени Мерси Рајвикер, медијске аналитичарке мултинационалне банкарске куће Велс Фарго, укупни издаци за политичко оглашавање биће око 5,2 милијарде долара, према 4,2 милијарде колико је за исту сврху потрошено 2008.

У трци за Белу кућу, у којој би Обама да остане још један мандат, а Мит Ромни да постане 45. амерички председник, на почетку завршног спринта, више доларских адута има Ромни, иако га је Обама и на том пољу надмашивао све до априла. Ситуацију су у том погледу променили велики амерички тајкуни, милијардери, који су одрешили кесу у уверењу да ће им републиканци бити наклоњенији.

Обамин штаб међутим има ширу базу: његови изборни фондови пуне се углавном малим донацијама, од пет па до неколико стотина долара. Ово је иначе прва кампања у којој компаније, после пресуде Врховног суда из 2010. године, могу (додуше индиректно, преко такозваних суперполитичких комитета), да за избор неког политичара, у име „слободе изражавања”, троше неограничено.

Обама је у августу нешто поправио своје финансије, прикупивши 101 милион долара, према 75 колико се слило у касу Ромнијеве кампање, али се верује да ће републиканац овог и следећег месеца задржати ову предност.

Све паре ће при томе бити уложене у кампању у само осам држава које на изборној мапи нису ни „плаве” (традиционално гласају за демократе) нити „црвене” (републиканске). Међу њима су најважније Флорида и Охајо. Прва доноси 29 делегатских („електорских”) гласова, а друга 16.

Иако се председник бира непосредним гласањем, изборна правила су таква да победник у свакој држави добија одређен број делегата (у зависности од броја становника те државе), који се на крају сабирају, а минимум који мора да освоји победник јесте 270.

Флорида, која је по свом демографском саставу „Америка у малом”, даје 29 делегата, дакле више од 10 одсто од онога колико је потребно за победу, а историјски, ниједан републиканац није постао председник а да није освојио управо ове две државе.

Како ствари тренутно стоје, Обама рачуна да има 220 „загарантованих” електора, док Ромни, са 191, у том погледу заостаје.

Због тога ће финиш бити узбудљив. Главни догађаји су при том резервисани за идући месец, када ће се ривали сучелити у три председничке дебате: 3, 16. и 22. октобра. Одржавају се у Денверу (Колорадо), Хампстеду (Њујорк) и Боки Ратон (Флорида), наравно, уз директне преносе преко великих ТВ мрежа.

Не очекује се међутим да ће бити промењени главни аргументи кандидата. Ромнијев је да је стање у економији лоше и да је главни кривац за то Обама, који је имао шансу коју није искористио и да због тога треба да буде „отпуштен”, односно да ће све бити боље ако се извршна власт врати у руке републиканаца.

Обама пак позива на стрпљење, признаје да је тешко, али да је од републиканца Џорџа Буша наследио такву „катастрофу” да она није могла да буде санирана за само четири године.

Против Обаме је и најновији извештај Бироа за радну статистику, који је показао да је у августу отворено много мање радних места него што се очекивало: само 96.000 (према 141.000 у јулу), што значи да економија остаје анемична.

Званично, у САД је без посла 12,5 милиона радника, али је стопа незапослености прошлог месеца ипак опала, са 8,3 одсто смањена је на 8,1. Објашњење за то је да је један број људи одустао од узалудног тражења и „скинуо се” са спискова радних бироа.

Упркос свему, изборна мапа фаворизује Обаму, који, поред предности у кључним државама, уз себе има и фактор Ромнијеве личности: перцепцију да је богаташ који никад није имао финансијских проблема и због тога не може да разуме проблеме већине Американаца.

Обама је као личност знатно прихватљивији и његова биографија много уверљивије илуструје „амерички сан” (да свако може да успе ако је способан и ако се труди). Он има и велики број оних који су 2008. гласали за њега и који верује да, с обзиром на околности, у првом мандату заиста није могао да постигне више.