Sprint predsedničke kampanje

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – U političkom maratonu koji po dužini nema premca u svetu, dva trkača su upravo započeli sprint u kojem, prema svim ovdašnjim procenama, Barak Obama ima malu prednost nad izazivačem Mitom Romnijem.

Uprkos tome, prognoziranje ko će 6. novembra prvi proći kroz cilj nezahvalna su, jer su dva meseca u politici dug period. Niko doduše ne očekuje dramatične zaokrete, ali promena političke sreće je uvek moguća.

Predizborne kalkulacije, kojih je ovde u izobilju, sugeriraju da se većina Amerikanaca već odlučila za koga će glasati, pa će se dva predsednička kandidata do izbornog dana nadmetati za duše onih koji se još kolebaju čijoj propagandi da više poveruju.

Ta propaganda je veoma agresivna i negativna, o čemu najubedljivije svedoči količina novca koja će biti potrošena do 6. novembra. Ovde naime nema pravila izborne tišine pred izlazak na birališta, pa će kampanjska buka potrajati sve dok se ne otvore izborna mesta (a zbog toga što Amerika ima više vremenskih zona, to neće biti svugde u isto vreme).

U ubeđivanje još neubeđenih, u ovom izbornom ciklusu, u kojem se, pored predsedničkih, održavaju i izbori za dva doma Kongresa – za 33 senatora i 435 poslanika Predstavničkog doma, a glasa se i za 11 guvernera i za skupštine u osam federalnih država), biće potrošena rekordna svota novca. Prema proceni Mersi Rajviker, medijske analitičarke multinacionalne bankarske kuće Vels Fargo, ukupni izdaci za političko oglašavanje biće oko 5,2 milijarde dolara, prema 4,2 milijarde koliko je za istu svrhu potrošeno 2008.

U trci za Belu kuću, u kojoj bi Obama da ostane još jedan mandat, a Mit Romni da postane 45. američki predsednik, na početku završnog sprinta, više dolarskih aduta ima Romni, iako ga je Obama i na tom polju nadmašivao sve do aprila. Situaciju su u tom pogledu promenili veliki američki tajkuni, milijarderi, koji su odrešili kesu u uverenju da će im republikanci biti naklonjeniji.

Obamin štab međutim ima širu bazu: njegovi izborni fondovi pune se uglavnom malim donacijama, od pet pa do nekoliko stotina dolara. Ovo je inače prva kampanja u kojoj kompanije, posle presude Vrhovnog suda iz 2010. godine, mogu (doduše indirektno, preko takozvanih superpolitičkih komiteta), da za izbor nekog političara, u ime „slobode izražavanja”, troše neograničeno.

Obama je u avgustu nešto popravio svoje finansije, prikupivši 101 milion dolara, prema 75 koliko se slilo u kasu Romnijeve kampanje, ali se veruje da će republikanac ovog i sledećeg meseca zadržati ovu prednost.

Sve pare će pri tome biti uložene u kampanju u samo osam država koje na izbornoj mapi nisu ni „plave” (tradicionalno glasaju za demokrate) niti „crvene” (republikanske). Među njima su najvažnije Florida i Ohajo. Prva donosi 29 delegatskih („elektorskih”) glasova, a druga 16.

Iako se predsednik bira neposrednim glasanjem, izborna pravila su takva da pobednik u svakoj državi dobija određen broj delegata (u zavisnosti od broja stanovnika te države), koji se na kraju sabiraju, a minimum koji mora da osvoji pobednik jeste 270.

Florida, koja je po svom demografskom sastavu „Amerika u malom”, daje 29 delegata, dakle više od 10 odsto od onoga koliko je potrebno za pobedu, a istorijski, nijedan republikanac nije postao predsednik a da nije osvojio upravo ove dve države.

Kako stvari trenutno stoje, Obama računa da ima 220 „zagarantovanih” elektora, dok Romni, sa 191, u tom pogledu zaostaje.

Zbog toga će finiš biti uzbudljiv. Glavni događaji su pri tom rezervisani za idući mesec, kada će se rivali sučeliti u tri predsedničke debate: 3, 16. i 22. oktobra. Održavaju se u Denveru (Kolorado), Hampstedu (Njujork) i Boki Raton (Florida), naravno, uz direktne prenose preko velikih TV mreža.

Ne očekuje se međutim da će biti promenjeni glavni argumenti kandidata. Romnijev je da je stanje u ekonomiji loše i da je glavni krivac za to Obama, koji je imao šansu koju nije iskoristio i da zbog toga treba da bude „otpušten”, odnosno da će sve biti bolje ako se izvršna vlast vrati u ruke republikanaca.

Obama pak poziva na strpljenje, priznaje da je teško, ali da je od republikanca Džordža Buša nasledio takvu „katastrofu” da ona nije mogla da bude sanirana za samo četiri godine.

Protiv Obame je i najnoviji izveštaj Biroa za radnu statistiku, koji je pokazao da je u avgustu otvoreno mnogo manje radnih mesta nego što se očekivalo: samo 96.000 (prema 141.000 u julu), što znači da ekonomija ostaje anemična.

Zvanično, u SAD je bez posla 12,5 miliona radnika, ali je stopa nezaposlenosti prošlog meseca ipak opala, sa 8,3 odsto smanjena je na 8,1. Objašnjenje za to je da je jedan broj ljudi odustao od uzaludnog traženja i „skinuo se” sa spiskova radnih biroa.

Uprkos svemu, izborna mapa favorizuje Obamu, koji, pored prednosti u ključnim državama, uz sebe ima i faktor Romnijeve ličnosti: percepciju da je bogataš koji nikad nije imao finansijskih problema i zbog toga ne može da razume probleme većine Amerikanaca.

Obama je kao ličnost znatno prihvatljiviji i njegova biografija mnogo uverljivije ilustruje „američki san” (da svako može da uspe ako je sposoban i ako se trudi). On ima i veliki broj onih koji su 2008. glasali za njega i koji veruje da, s obzirom na okolnosti, u prvom mandatu zaista nije mogao da postigne više.