Наставник за 7.000 евра

Црно тржиште спада у неформалну или „сиву економију”, која је по правилу под строгим државним надзором, било да је она његов налогодавац, било егзекутор. Оно се формира за куповину и продају нафте, девиза, лекова, интелектуалне својине, дроге, људских органа, а везује се и за рекет, пљачку, шверц оружјем, трафикинг и слично. Шта ће ту онда „црно тржиште” за продају и куповину фиктивних радних места? Гласине да се радно место наставника у једној од београдских школа може купити за 7.000 евра је мачји кашаљ.

„Црно тржиште” (фиктивним) радним местима наставника је последица накарадно замишљене дерегулације тржишта рада у јавном сектору: држава је одлучила да се у то тржиште више неће мешати. После тако схваћене дерегулације директори у јавним установама су добили шира овлашћења од директора у приватном сектору. Ове друге контролишу власници фирми и установа, а ове прве не контролише нико. Незамисливо је да директор приватне гимназије на два места библиотекара запосли девет професора различитих струка, а управо се то догодило у једној од београдских гимназија, ако је веровати Миодрагу Сокићу из Форума београдских гимназија (ФБГ).

Власти могу толерисати запошљавање на фиктивна радна места све док не дође до угрожавања функционалних радних места. Фиктивна радна места су и до сада угрожавала функционална али је, изгледа, „дара превршила меру”: угрожена је функција јавних установа. Ниједно „црно тржиште” не може функционисати без помоћи неформалних друштвених мрежа и веза. Као део друштвеног капитала, друштвене мреже и везе имају важну улогу у транзицији од образовања до запослења. Неформалне друштвене мреже и везе последњих година су толико ојачале да је без њих практично немогуће добити радно место у државним службама и јавним установама.

Добитак слободе – ма шта о њему мислили – није вредан губитка братства, које је првобитно име за друштвени капитал. Слобода, једнакост и братство чине свето тројство француске буржоаске револуције. Добитак слободе – ма шта о њему мислили – није вредан губитка братства. Братство је друго име за друштвени капитал. Поред друштвености, друштвене мреже и везе су појавни облик друштвеног капитала. Запошљавањем путем неформалних друштвених мрежа и веза руши се братство, девалвира друштвеност и урушава друштвени капитал. Гимназију не чине учионице и ходници него културни и друштвени капитал. Без друштвености, без осећаја припадања, уклопљености, реципроцитета, поверења, подршке и партиципације – а све су то садржаји који обликују квалитет социјалних интеракција и продукују социјалну кохезију – школа би била гомила бетона и опеке. Уступци неформалним друштвеним мрежама и везама су више него злослутни. Надали смо се да ће запошљавање „преко везе” нестати након урушавања тоталитарног система, а заправо се догодило да је злоупотреба друштвених мрежа и веза већа данас него што је икада била.

Cоциолог, професор универзитета