Намети мањи за 10 милијарди динара

Привреда је до сада плаћала око 300 парафискалних намета држави и локалним самоуправама. Укидањем најављених 130 такси и накнада уштеда у буџету износиће око 10 милијарди динара, процењује Министарство финансија и привреде. А сви приходи од преосталих дажбина сливаће се убудуће у централни буџет.

Пажња јавности углавном је била усмерена на локалне самоуправе, као главне кривце за таксе и накнаде. Реалност је, међутим, другачија – за више од три четвртине намета надлежна је република.

„Укупан износ наплаћених средстава у 2011. од 77 непореских намета, које је евидентирао Трезор, износи око 730 милиона евра. Реч је само о наплаћеним износима, будући да су обавезе привреде по овом основу сигурно и знатно веће. Имајући у виду да је у 2011. години у привреди било запослено 1,27 милиона људи, произлази да је финансијско оптерећење по основу ових 77 намета око 570 евра годишње по једном запосленом у привреди”, наведено је у Студији „Мостови и ћуприје – Систем непореских и парафискалних форми у Србији”.

Анализирајући све параметре аутори су дошли до закључка да је република убирала 42 одсто прихода од непореских намета, градови 37, општине 18, а Покрајина Војводина свега три процента.

Не треба, међутим, пренебегнути чињеницу да је више од 22 агенције убирало различите таксе без икакве контроле, каже Драгољуб Рајић, из Уније послодаваца Србије и члан радне групе Министарства финансија и привреде за укидање парафискалних намета.

– Министарство није имало контролу над тим парама. Агенције су од прихода исплаћивале зараде и остало, а новац који им преостане давале су у буџет. Нико није утицао на то како прописују таксе – додаје Рајић.

У поменутој студији наведено је да здравствене установе Агенцији за акредитацију здравствених установа, предложеној за укидање, плаћају 30.000 динара на дан едукатора за самооцењивање. Толика је и дневница едукатора за израду планова за унапређење квалитета здравствене заштите. Спољног оцењивача морају да плаћају 55.000 динара на дан, а редовног оцењивача 50.000 динара на дан.

Рајић међутим упозорава да се разматране уштеде и предлози за укидање парафискалних намета углавном односе на привреду. Када се томе додају и грађани, према његовој тврдњи долази се до податка да у Србији постоји близу 600 разних такси и накнада. Углавном су их каже прописивала надлежна министарства и агенције.

У Хрватској их има 114, а у оквиру реформе коју суседи спроводе зацртали су да до 2014. та издвајања грађана и привреде сведу на 72. У Аустрији их има укупно 180. Немачка привреда и грађани плаћају 204 таксе, а у Словачкој 193.

– У Србији ће убудуће за преостале непореске намете Министарство финансија и привреде издати листу са тачно прописаним параметрима. На пример за републичке административне таксе постојаће три скале. При упису у регистар плаћаће се највиша цена. При промени података нижа, а најнижа када треба узети извод, јер се рачуна да штампање тог документа не захтева ангажовање администрације – додаје Рајић.

Остале таксе ће бити ограничене, а за поједине ће постојати и такозвана регионална разграничења. Градови ће бити сврстани у четири категорије по степену развијености и за сваку од њих ће постојати лимити.