После бруке свима пуна уста оправдања

Да су се министри енергетике и рударства пре два дана, уочи састанка са представницима НИС-а и кинеског ЦМЕЦ-а, информисали о томе да дозволе за истраживања издаје покрајински секретаријат, а не Министарство рударства, као и да право на претраге може да добије више компанија, не би се догодила непријатност – да инвеститоре из Русије и Кине безмало вратимо кући, а да се министар рударства Милан Баћевић јавно извињава што није знао што је морао знати.

Отварање новог рудника угља код Ковина, поред ког би требало да се изгради и нова термоелектрана капацитета 600 мегавата, не би требало да буде спорно за потенцијалне инвеститоре Нафтну индустрије Србије и кинески ЦМЕЦ с једне и бугарску компанију „Еко анализа” с друге стране, јер по новом Закону о рударству и једни и други имају право на истраживање.

Упућени у целу проблематику кажу да се увидом у закон јасно види да право на истраживање није ексклузивно, већ га може имати свако ко поднесе захтев за истраживање. Осим тога, све и да је ексклузивитет остао на снази, НИС би могао да добије дозволу за истраживање, иако је бугарска компанија тај посао већ обавила.

У члану 58 Закона о рударству стоји да „решење о одобравању за истраживање престаје да важи издавањем потврде о ресурсима и резервама”, што је Бугарска компанија, како је потврдила, добила 2010. године, а НИС је дозволу за истраживање добио у јулу ове године.

По добијању потврде о резервама стиче се право на експлоатацију руде, што бугарска компанија сада чини. Уколико би НИС успео да „претекне” бугарског партнера и пре дође до експлоатационог права, он би могао да копа угаљ. По оној старој ко пре девојци – његова девојка.  

Оливер Дулић, бивши министар за животну средину и рударство потврдио је јуче „Политици” да је упознат са случајем Ковин, али да је дозволу коју је НИС добио ове године могао да изда само покрајински секретаријат, а да његово бивше министарство нема никакве везе с тим.

– Надлежности везане за истраживачка права су законом из 2010. године пренета с републике на покрајину чији је секретаријат једино могао да изда дозволу НИС-у, каже Дулић, додајући да се прва дозвола издата 2008. године бугарској компанији повезује се с министром енергетике Петром Шкундрићем.

Наш добро упућени саговорник из бугарске фирме „Енерџи консалтинг и инжењеринг” о изградњи рудника и термоелектране од 600 мегавата у Ковину, каже да је ова компанија 2008. године добила истражно право, а потом 2010. и потврду о овереним резервама за исто лежиште од секретаријата Војводине.

Утврђене су резерве од 183 милиона тона угља. У току је израда документације за добијање експлоатационе дозволе, која је следећа фаза за отварање рудника. Саставни део пројекта је изградња термоелектране од 600 мегавата, два блока од по 300 мегавата.

Као подизвођачи ангажоване су фирме из Немачке и Србије, кажу у овој бугарској компанији.

На пројекту се ради већ пет година и уложена су знатна средства. Бугарска компанија је једини легитимни носилац оверених резерви угља на том подручју, категоричан је Кирилов. У овој компанији претпостављају да су сви учесници састанка одржаног пре два дана у влади изманипулисани о реалном стању пројекта. О свему је одмах обавештено Министарство за енергетику, развој и заштиту животне средине.

– Претпостављамо да су наши подаци на незаконит начин коришћени од стране бившег запосленог у овој компанији чиме су сви учесници састанка доведени у заблуду, кажу у овој компанији и додају да верују да ће се све законске процедуре испоштовати и да ће се реализација пројекта наставити на законит начин.

Орган који је издао решење о извођењу детаљних геолошких истраживања није могао да изда ново решење за извођење геолошких истраживања на истом простору. Ово због тога што члан 32, став 7, тачка два Закона о рударству и геолошким истраживањима („Службени гласник 88/2011“) предвиђа да ће надлежни орган одбити решењем захтев за издавање одобрења за извођење геолошких истраживања ако је простор за који се тражи одобрење већ издат другом лицу за истраживање исте минералне сировине или истог геолошког ресурса.

Извор „Политике” упућен у целу ствар тврди да посао могу да наставе да раде и НИС и бугарска компанија, те да је и до сада све урађено по закону, а ко пре прибави комплетне папире и дође први до експлоатационе дозволе имаће право на копање угља из рудника Ковин.