Битеф је сусрет са другом истином

Даровити редитељ Андраш Урбан представиће се вечерас битефовској публици са смелим сценским остварењем „Dogs and drugs”, у извођењу позоришта „Деже Костолањи” из Суботице. Представа „Dogs and drugs” је уједно десета премијера овогодишњег 46. Битефа, а биће изведена у 20 часова на сцени Битеф театра. Сценски текст представе, сегменте на тему насиља, наркоманије и сексуалности, поставили су редитељи Јелена Богавац, Ференц Петер и Золтан Пускас, а Андраш Урбан их је испреплетао и уобличио у кохерентну уметничку целину.

Готово да је постало правило да свака ваша нова представа буде укључена у званичну селекцију Битефа. Шта за вас значин ово гостовање на овом фестивалу?

Колико год ми полемисали о Битефу, или га критиковали или хвалили, он је и даље најзначајнији позоришни фестивал у ширем региону. И претпостављам да ће тако и остати. Сви учесницима је прилична радост и нека врста признања бити присутан на њему. На моју генерацију, или на скуп људи који су ми били вршњаци, завереници у позоришту, имао је утицај чак и тада када нисмо долазили на представе. Некада нам је довољно значила и само нека фотографија, ако стиже са Битефа, односно из неке представе.

Мени лично је врло драго да будем ту. Посебно, јер је то место где имам прилику да се сретнем са публиком која редовно прати мој, или рад мог позоришта. Та публика се занима за нас и  увек је корисно искуство доћи у додир са њом. Битеф је сусрет са другом истином која је понекад и нестварна истина. Не можемо се препустити расподели позоришта у смислу битефовска, и она свакодневна театраска стварност. Јер,свако добро позористе је вишеструко корисно. Мислим да после извесног времена човека све мање занима одређени протокол. Много више га занима контакт са представом, тема која стиже из одређене средине. Претпостављам да Битеф,за доста младих људи, значи неку уметничку заштиту, могућност за другачије и озбиљније размишљање. Није лоше бити део тога…а и није једноставно разбијати границе, зидове, чак и унутар исте те земље…..

Сцена из представе „Dogs and drugs”
 

Шта то овога пута уметници из Суботице и Београда желе да поруче битефовској публици?

„Dogs and drugs” је представа која је користила доста сложену методу у настајању. Документаризам који је постао тако лака мода је много озбиљнија ствар. Дакле, „Dogs and drugs” није фолирантска прича о одређеним проблемима наше стварности. Друштвено-политички контексти одређених проблема који с e појављују заправо су критички моменти усмерени на јасну адресу. Али то је првенствено сам гледалац. А позориште је и разонода. Крваво озбиљна разонода. Варијете. А да кажемо идеју из шале: немојте се дрогирати, немојте бити пренервозни у друштву и у свом најужем окружењу, не малтрертирајте своју децу, мужеве, жене, ко са киме води љубав: шта се вас то тиче.

Зар није лудило да закони покушавају одбранити злочинце горе наведених проблема….да ли било ко од нас треба да разуме неког клинца или одраслог који би би спреман убити због нечије сексуалне навике, итд; Исто тако бих могао и да кажем: дрогирајте се, маллтретирајте своје ближње и све нас, и држите се конзервативних традиција чак и у кревету… па да зaвршимо ту причу. То се односи и на позориште: хајде да га укинемо, мислим стигли смо већ до тога бар у уметничким и друштвеним видовима, позоришни ствараоци су већ спремни на то што се знања и искуства тиче.

Једног мог пријатеља, колегу редитеља, у близини Београда, испитивали су на улици неки младићи док је био са својом девојком о томе које је он националности. На крају се испоставило да њихзанима какво је његово сексуално опредељење, а и знали су да цитирају делове из Старог завета о Содоми и Гомори… то је слатко, зар не?

Представа  „Dogs and drugs” доноси сегменте насиља, наркоманије, сексуалности. Како бисте представили ово сценско остварење?

Секс, дрога и (анти) политика, то јест рокенрол.

„Dogs andd drugs” је, бар се надам, озбиљни позоришни чин који из различитих углова посматра поједине сложене проблеме свакодневног друштвеног живота с којим скоро нико ни не зна шта да ради, сем да конкурише за одређена средства код разних фондација. У настанку ове представе је јако битно да су учествовали редитељи, позоришни људи као гости- сарадници, и као субјекти и као објекти, који су на неки начин били повезани са наведеним проблемима. Успели смо да остваримо занимљив сценски процес о испитивању човека или проблема. Оно што је посебно добро и занимљиво јесте да је тај „разговор”са њима био искључиво на нивоу сценске комуникације.

„Dogs and drugs” је представа која је намењена мало старијим пубертетлијама и родитељима, и људима који се занимају за добро позориште. Варијете. Мислим да нам је ова представа једна од најотворенијих, што се тиче комуникације.