Жестока трка за Нобела

Специјално за „Политику”

Осло – Шансу да се оките признањем најугледнијег мировњака године имају војник Бредли Менинг, коме се суди да је украо америчке тајне и дао и их „Викиликсу”, потом бивша украјинска премијерка Јулија Тимошенко, али и египатска „мајка Тереза” Меги Гобран. У трци за овогодишње најпрестижније светско признање, Нобелову награду за мир, учествује 231 кандидат, од чега 43 организације, покрети и удружења и 188 угледних појединаца, светских активиста, мировњака, дисидената, политичара.

На овогодишњој листи потенцијалних добитника доминирају дисиденти из бивших совјетских република, а ту су и стара позната имена бивше и актуелне политичке сцене, чије се кандидатуре обнављају из године у годину. Овдашњи стручњаци за рад Нобеловог комитета у Ослу спекулишу да највише изгледа да понесе титулу мировњака године има египатска активисткиња и борац за људска права Меги Гобран.

Петорица норвешких парламентараца предложили су Нобеловом комитету да награди вишегодишњи рад египатске „мајке Терезе”, Меги Гобран, због њених напора и борби за помоћ сиромашним становницима Египта, пре свега десетомилионској популацији египатске хришћанске мањине, Копта. У образложењу за номинацију, наводи се, између осталог да је Меги Гобран, у Египту популарна као „мама Меги”, покренула организацију „Stephens’s Children” са циљем да помаже сиромашну и угрожену коптску мањину.

И овдашњи букмејкери дају „египатској мајци Терези” највише шанси да ове године из Осла понесе Нобелову златну медаљу, диплому и новчану награда од 10 милиона шведских круна (близу 1,2 милиона евра). „Мама Меги” најбоље се котира на кладионичарским листама, тако да је квота на њу 1:6,5.

Као фаворит број два, кладионице су поставиле кубанског доктора и дисидента Оскара Елијаса Бискета којег су за Нобелову награду предложили амерички конгресмени. Уколико би Кубанцу припало ласкаво признање, улог на њега увећао би се осам пута.

Мање звучна имена у јавности ипак су пласирана међу фаворитима на кладионицама. Ту су амерички научник Гене Шарп, заступник идеје о гандијевској, ненасилној борби против диктаторских режима. Квота на научника износи 1:10.

Раме уз раме на кладионичарским листама, са истом квотом, америчком публицисти стоји руски дисидент и борац за људска права и вишегодишњи кандидат, Светлана Алексејевна Гањушкина са својим покретом „Меморијал”. Арапска телевизијска мрежа Ал Џазира номинована је и ове године за Нобелову награду за мир. Новинари ове контроверзне телевизије не фигурирају као фаворити на овдашњим кладионицама, али са квотом 1:30 предвиђају им се веће шансе за победу него што то имају тако звучна имена међу кандидатима као што су Бил Гејтс, Уницеф, Европска унија, Бил Клинтон, Хелмут Кол, Википедија, Џулијан Асанж...

Кладионичари држе Била Клинтона за великог аутсајдера и налази се у самом дну лествице могућих лауреата најугледније светске награде. Ко стисне петљу и заигра на Клинтона, може да се обогати! Фикс на бившег америчког председника, дакле један уложен евро увећао би се деведесет пута.

На тикету могућих добитника овогодишње Нобелове награде за мир ЕУ закована је на последњем месту са квотом од 125. Бацање свих карата на ЕУ, међутим, донело би највећи добитак.

Знатно мању зараду коцкари нуде уколико се типује на нешто боље пласиране аутсајдере звучних имена попут бившег немачког канцелара Кола (квота 1:75), бившег вишегодишњег премијера Италије Ђулија Андреотија (квота 1:50), за чију кандидатуру овдашњи медији тврде да је скандалозна јер су остале неразјашњене вишегодишње, сумњиве афере и везе Андреотија са италијанском мафијом.

Творац „Викиликса” Џулијан Асанж номинован је и ове године за Нобелову награду за мир, али су букмејкери одредили да би његова победа такође била велико изненађење (квота 1:100).

Индикативно је да се на коцкарским тикетима не налазе имена најчувенијег редова на свету, америчког војника Бредлија Менинга, и бивше украјинске премијерке Јулије Тимошенко.

Бредлијеву номинацију, иза које стоје тројица исландскихпарламентараца, норвешки медији третирају као спектакуларну. Амерички војник седи у војном затвору под оптужбом да је открио државне и војне тајне и проследио их Џулијану Асанжу за објављивање у „Викиликсу”. Америчке војне власти оптужиле су редова Бредлија да је „провалио” више стотина хиљада строго поверљивих америчких дипломатских депеша. Војне власти терете Бредлија да је током боравка у Ираку открио војне тајне и тако помогао непријатељима, чиме му прети доживотна затворска казна.

Номинована је и украјинска „краљица гаса” Јулија Тимошенко, осуђена на седам година затвора. За разлику од украјинских судских власти који је сматрају одговорном за злоупотребу положаја и наношење великих финансијских губитака Украјини, предлагачи сматрају да је она спречила гасну кризу у Европи, смрзавање Европљана и да њено утамничење заправо представља освету вечитог политичког ривала, актуелног председника Виктора Јануковича.

Почетком октобра председник Нобеловог комитета Торбјорн Јагланд, бивши премијер и председник норвешког парламента, генерални секретар Савета Европе, саопштиће име добитника овогодишње Нобелове награде за мир. Последњом вољом шведског научника, Нобелова награда за мир додељује се у главном граду Норвешке, док се остале награде из области књижевности, медицине, хемије, физике, економије проглашавају у Стокхолму.