Вода – најбољи лек

Суша је уобичајена климатска појава. Понавља се хиљадама година, некад тежа, каткад подношљива.Настаје кад током лета дуго не падне киша,а ратар не покрене долап или систем за наводњавање. Ово је дефиниција за ђаке и студенте а лек је једноставан:вода јенајбољи (и једини!) лек против суше!

То се показало и овог жарког лета: повртари који заливају баште,воћари који су у плантаже поставили систем „кап по кап” и, малобројни, ратари који су купили „ренџере” или тифоне – не жале се на сушу! Не говоре о штети!Напротив– имају добар,исплатив род.

Вода је толико важна да, уколико је доведена до усева и биља – престаје смена родних и неродних година. Пољопривредник не зависиод неба и облака јер по жељи натапа усев или воће. Ово се одавно зна и понавља да, и ми у Србији, морамо да више бринемо о води, да створимо култ воде, какав је постојао у старим развијеним цивилизацијама. Али све претходне владе су мало улагале у водопривреду! Зато и поред обиља воде у великим,рекама и подземљу, трпимо големе штете.За ову 2012.годину и, пре њеног краја, процењено једа је однела двемилијарде евра.

Деценијски немар мора да се,одмах, још ове јесени, прекине и ова суша упамти као последња!Пре свега да Влада Србије од Светске банке затражи повећи,повољан зајам и финансира широку градњу система за наводњавање.Србија нема избора:морада се задужи!У буџету (који ће ових дана да се „ребалансира”) нема вишка новца за финансирање заливних поља!У влади ова идеја о новом зајму нема подршку јер се сматра да смо презадужени.Али овог пута није реч о коцкарском „вађењу”.У питању је нужан потез.Не видим друго, боље решење.

Ако се добије зајам – то ће бити веома исплатив улог који ће брзо да се исплати и донесе општу добит. Уверен сам да ће, и поред пада нашег кредитног рејтинга и угледа, Светска банка да одобри тражени зајам, јер је подударан ставуУједињених нација: да све земље-чланице повећају продукцију хране за растућу популацију на Земљи. Зајам ће да отплате ратари и други корисници воде јер су се овог лета,најзад, уверили колико је она пресудна за висок род и живот.

Борба против суше у суштини је питање новца и други,могући начин да се он прибави су доприноси грађана као израз њихове нове нарасле свести о води као крунском чиниоцу сигурне продукције хране.Вода за пиће и наводњавање мора да имавишу цену.Да постане скупља не би ли се њоме разумно газдовало. У Израелу,Турској,Грчкој – у свим земљама са ниском количином летњих падавина – сељаци плаћају воду!Тако ће бити и код нас.Да се обнове заједнице корисника воде да брину о сакупљању и чувању воде,зимског вишка за летњи мањак, градњи каналске мреже,одржавању заливних поља.

Не знам по који пут предлажем да се угледамо на Грчку.Она је пре неколико деценија увела посебан додатак порезу на промет или данашњем ПДВ-у.Допринос су плаћали сви – и сељаци и потрошачи.На сваку фактуру је приписан и допринос за воду.У почетку је било отпора,бунили су се грађани али субрзо схватили да и њихова куповна моћ зависи од наводњавања!Тај новац је сакупљан на посебном рачуну и коришћен за повољне позајмице сељацима који су куповали пумпе,цеви.Захваљујући том пореском додатку Грчка данас од суше брани знатан део атара.

Страхујем да ови предлози неће бити прихваћени.Не зато што нису ваљани већ због политичке процене да би увођење нових намета било погубно за странку на власти.НиСрби не воле онога ко повећава порез.

Волео бих да се варам али, уколико се обистини моја сумња остаје нам да и даље немоћни,голоруки, гледамо у високо, ведро небо без облака и кише,сунце које пече и сатире део нашег могућег богатства.

*Новинар, председник Покрета богата Србија