Цркве претворене у депоније

Бујановац – "Дана 21. фебруара обишао сам храм светих цара Константина и царице Јелене у Великом Трновцу и храм свете Параскеве у Лучану. Улазна врата у Великом Трновцу била су обијена, инвентар испретуран, стакла на прозорима сва поломљена, а цреп полупан. Надгробни споменици су поломљени и оскрнављени. Порта цркве служи као фудбалско игралиште деци из комшилука. Порта је пуна смећа и порушен је пољски тоалет. У селу Лучане улазна врата такође су обијена, у храму набацано смеће, прозори и цреп поломљени. Порта цркве служи као депонија комшијама.

О свему овоме сам известио Полицијску станицу у Бујановцу, одмах су дошли њихови радници, извршили увиђај, сачинили записник и све снимили. У селу Ораовица (oпштина Прешево) албански сепаратисти на цркви светог Георгија са крова су ишчупали метални крст, а надгробни споменици су оскрнављени… Напомињем да су у последње време учестали напади на православне храмове и гробља, а органи безбедности (мултиетничка полиција) до сада нису решили ни један од ових проблема, нити су известили представнике цркве. Молим Епархијски управни одбор Врање да овај наш захтев упути Министарству вера, с напоменом да се ради о веома учесталим нападима албанских сепаратиста на југу Србије у копненој зони општина Бујановац и Прешево…"

Ово је део подужег извештаја Светислава Величковића, секретара Црквеног одбора Бујановац.

Наиме, више од десетак православних храмова на територији бујановачке и прешевске општине, пре свега у селима где живи албанска национална заједница, налазе се у катастрофалном стању. Цркве и гробља су под коровом, претворени су у депоније и места за испашу стоке и јавне клозете.

У Великом Трновцу се као видљив доказ бивствовања Срба на овом подручју налази и Црква светих цара Константина и царице Јелене. Црквена служба се обавља једном годишње – 3. јуна, када је храмовна слава. Преостала 364 дана црква је препуштена сама себи и окружењу. Неколико пута је обијана, 2000. године је и демолирана, па када тог 3. јуна заврше са службом свештеници иконостас и инвентар односе са собом. На фасади цркве се, неретко, исписују имена албанских нелегалних формација (УЧК, АНА…).

У селу Летовица готово више да не постоје трагови православног гробља, капела свете Параскеве у Рајинцу је у изузетно лошем стању, у Црнотинцу је православно гробље потпуно уништено и на њему становници Албанци одлажу смеће и све оно што им је "вишак". На брду изнад села Ораовица налази се манастир светог Ђорђа, подигнут у 13. веку, који је под заштитом Завода за заштиту споменика културе из Ниша. Потпуно је запуштен, православни верници га готово и не посећују, јер у његовом окружењу живе искључиво Албанци. Пре неколико година било је неких покушаја да се "оживи", саграђен је чак и нови конак. Крајем 2000. и наредне године, током дивљања албанских екстремиста, доста је оштећен, па је спас пронађен у "посебној" заштити. Црква је "преливена" асфалтом који колико-толико одолева каменицама којима се стално гађа. Но, није било могуће заштитити крст на цркви и старо манастирско гробље, на коме нема ни једног очуваног споменика. Анђел Цветковић, почивши већ десетак година, био је последњи Србин који је живео у овом данас етнички чистом албанском селу. И његов споменик је срушен.

На периферији Прешева пре неколико година је обновљена Црква светог Димитрија, стара више од сто година. Ограђена је високим зидом дугим чак 600 метара, ојачаним бодљикавом жицом. Али, шири простор око црквене порте, који није ограђен, албанска деца свакодневно користе за испашу стоке. Некако им је ту најпривлачније, а као малолетници, знају и они и њихови "васпитачи", не могу да одговарају за причињену штету...

"Одговорност за овакво стање верских и културних споменика Срба у местима где живе Албанци је, пре свега, на локалној власти. У општинама Бујановац и Прешево, локалну власт врше представници албанских политичких партија, па, уколико желе да се уистину представе као демократски, цивилизовани и проевропски оријентисани, морају да схвате и прихвате своју одговорност за заштиту споменика културе српског народа у оним селима где више нема ни једног православног верника", каже отац Владан Милутиновић, секретар Епархије врањске.