Пунолетне Милојеве зебре

Ваљево – Када је 1994. најавио а годину дана касније почео реализацију свог необичног пројекта под називом „Зебра на зебри”, академски сликар Милоје Митровић из Ваљева није ни слутио да ће са њиме ући у другу деценију. Крдо од 35 зебри које „пасу” на улицама у више српских градова у потпуности је оправдало своју мисију заштите пешака, пре свега оних најмлађих.

А зебре са одређене удаљености асоцирају на озбиљно оштећење на путу, због чега возачи смањују брзину а када стигну испред њих понашају се као да су живе. Прелазе преко њих скоро милећи уз неку врсту извињења што ће их прегазити.

– Концепт овог пројекта поставио сам на две кључне линије. Једна је уметничка с намером да на отвореном простору урадим дела која ће свакодневно бити на увиду грађанима и, наравно, да њима естетски угрејем хладни бетонски простор. С друге стране, водио сам се и безбедносно-едукативним намерама када су у питању учесници у саобраћају, пре свега они најмлађи. Мимо свих очекивања, искуства су показала да се ни на једном од 35 до сада осликаних прелаза-зебри није догодило повређивање пешака. Добијао сам подршку са свих страна, што ме је такође уверило да оно што радим није остало незапажено. Пругасте афричке животиње истовремено су се показале и као тврд ђон за бахатост неких учесника у саобраћају, где предњаче они моторизовани. Стално наглашавам да је опасно, па чак и касно, када се на пешачком прелазу кочи, да смањење брзине треба да уследи много раније – каже Милоје уз подсећање да је прву зебру на пешачком прелазу осликао на Бановом брду у Београду поред Основне школе „Милош Црњански”.

Зебре су се затим појавиле у Новом Саду, Ваљеву, па поново Београду у Господар Јевремовој улици, Ариљу, Пожеги, Бачкој Паланци, Бањалуци, Осечини, Обреновцу, Шапцу, Лозници, Лајковцу као и на путу у селу Ракарима код Бање Врујци у општини Мионица. Наш саговорник каже да до сада није насликао две исте зебре, као и да је поред стандардних црно-белих неколико у боји. С обзиром да се осликавају по предвиђеним стандардима и уз одобрење надлежних саобраћајно-комуналних служби, са бојама за асфалт, односно бетон, просечни животни век им је до три године, а могу се обнављати.

– Једна од карактеристика пројекта „Зебра на зебри” јесте и то што је сваки учесник у саобраћају на неки начин део те слике. Посебно је то значајно за најмлађе који по договору са наставницима ликовног, паралелно док ја радим осликавају зебре на тротоарима. Поред припадника саобраћајне полиције, тим својеврсном перформансу присуствују и родитељи, личности из јавног живота, уметници, просветни радници, возачи... Једна старија госпођа из Новог Сада, како су ми испричале њене комшије, данима је свако јутро посећивала зебру на оближњем пешачком прелазу и обраћала јој се као да је жива – вели Милоје наводећи податак да се на свим језицима осим на словеначком пешачки прелаз зове – зебра.

Овај уметник каже да уз помоћ својих пријатеља и великих ентузијаста ради на снимању филма о овом пројекту који ће такође бити укључен у едукативну мисију заштите најугроженијих учесника у саобраћају.

Будо Нововић