Бор је продат – ко су добитници

У понедељак, 5. марта РТБ Бор је за 400 милиона долара продат компанији "Купром", која се обавезала да у ревитализацију РТБ уложи (додатних) 181,2 милиона долара. "Купром" је приватна компанија са седиштем у Букурешту и производним погонима: топионицом и рафинеријом бакра годишњег капацитета 40.000 тона у Баиа Маре и ваљаоницом (годишњег) капацитета 70.000 тона у Залау, оба су у северозападном делу Румуније. "Купром" нема своје руднике. Ко то добија продајом РТБ Бор компанији "Купром"? Држава Србија – добија 400 милиона долара од којих ће 320 милиона долара највероватније употребити за враћање страних дугова, за које је она сигурно била гарант и које отплаћује, а преосталих 80 милиона долара "за санацију земљишта и побољшање еколошке ситуације у Бору".

У тренутку потписивања купопродајног уговора свим запосленим (4.524 радника) у РТБ Бор је гарантовано да ће остати на платном списку бар наредне три године, а сав технолошки вишак ће после тога уз отпуштање добити отпремнину од по 400 евра за сваку годину радног стажа (у РТБ Бор?).

Становници Бора и околине добијају – неће бити загађења ваздуха, јер застареле топионица и рафинерија неће радити све док не буду потпуно осавремењене (две године?).

"Купром" добија – одмах има сировину, концентрат бакра, за (своју) "гладну" топионицу и рафинерију у Румунији које годинама раде са 30 одсто капацитета.

"Дојче банк" и финансијска кућа "Мерил Линч" добијају – јер ће, ако оне финансирају ову купопродају, убирати свој део "кајмака".

Невероватно! Сви чиниоци у овој купопродаји су на добитку. И држава Србија, и запослени у РТБ Бор, и житељи Бора, и купац "Купром", и његови финансијери. Што би рекао наш народ "и вуци сити и овце на броју".

А шта ако је све по оној: "Може да бидне, ал` не мора да значи"?

Власници (приватне) компаније "Купром" су Хориа Симу, председник, од маја 2003, Хориа Питулеа, потпредседник, такође од маја 2003, и Марцеа Строе, потпредседник од 2004. године. Господа Симу и Питулеа су до куповине поменутих топионице, рафинерије и ваљаонице бакра били запослени у "Сити банк" Румунија, у Букурешту, као потпредседници, а пре тога, од 1996. као службеници на нижим функцијама, док је г. Строе пре постављења у компанији "Купром" радио као адвокат у већим адвокатским кућама у Букурешту.

Погони у Баиа Маре и Залау били су у власништву државе (Румуније) све док их 2000. године није купила компанија из Велике Британије RBG Risorsis Plc. Ова компанија је, због финансијских прекршаја запала у велике невоље па су у процесу ликвидације њени погони у Румунији продати 2002. године. Купио их је за 3,6 милиона евра, "Купром".

У документима, у којима се говори о продаји, важни су подаци о погонима: топионица и рафинерија Баиа Маре промет (за 2001) 28 милиона долара, запослених 845, капацитет 40.000 тона; ваљаоница бакра Залау промет 30 милиона долара, запослених 500, капацитет 60.000 тона.

Нема доступних података о производњи топионице и ваљаонице од када је "Купром" постао њихов власник.

Промет и цене бакра за 2005. и 2006. годину сугеришу благи пад производње.

"Купром" је објавио да му је, за 2005. годину, уз промет од 112,3 милиона долара, зарада била 2,65 милина долара, што је одлична зарада у односу на плаћену суму од 3,6 милиона евра. То је постигнуто не побољшањима у производњи већ искључиво захваљујући скоку цене бакра на светском тржишту.

"Купром" је за куповину РТБ Бор платио (?) власнику, држави Србији, 400 милиона долара, и обавезао се да ће уложити у оживљавање топионице и рафинерије и рудника Мајданпек и Велики Кривељ још 181,2 (а можда и додатних 45) милиона долара.

Наравно да "Купром" нема те паре. Господин Хориа Симу каже да има изузетно добре односе са "Дојче банком" и финансијском кућом "Мерил Линч", а на нама је да претпоставимо да су те две светске финансијске величине обезбедиле позајмицу компанији "Купром" од 580,1 милион долара. "Дојче банк" и "Мерил Линч" су велике и јаке јавне компаније, па зато редовно објављују трансакције, чија вредност прелази 100 милиона долара. На пример, 19. јануара ове године "Дојче банк" је, преко медија, обавестила свет да је одобрила зајам од сто милиона евра једној банци у Турској.

Иако до сада ни "Дојче банк" ни "Мерил Линч" нису објавиле да су склопиле посао са "Купромом", претпоставимо да су оне ипак одрешиле кесе и обећале (делом већ дале) те и толике паре. Уз ту претпоставку иде и она да ће тај зајам "Купром" отплаћивати десет година и да ће интерес бити, пошто су односи изузетно добри, рецимо пет одсто, реалније више, јер у досадашњем пословању компанија "Купром" (Давид) и РТБ Бор (Голијат) нема ама баш ничега да им се не толико, већ уопште, попусти. Уосталом, "Дојче банк" и "Мерил Линч" нису постале велике и јаке светске финансијске куће позајмљујући новац на "лепе очи".

Па колика је то годишња отплата на кредит од 580 милиона уз камату од пет одсто са роком отплате од десет година? Годишња отплата за овај кредит износи 73,8 милиона долара. Уз камату од 10 одсто скоро целих 100 милиона долара годишње. А уобичајено је да се кредити за руднике отплаћују тромесечно.

Рудник Мајданпек је 2005. произвео око 3.000 тона бакра, Велики Кривељ око 9.000. Ова два рудника су 1990. произвела око 60.000 и 24.000 тона бакра, седам пута више. Да би дошли близу нивоа производње из 1990, како би "Купром", уз натпросечно добре цене метала могао да почне отплаћивање дуга, треба, поред много пара и времена, од три до четири године. За то време производња би таворила око оне из 2005. и 2006, а тад су рудници радили с губицима и поред веома високе цене бакра. Зајам, значи, неће моћи да се отплаћује за то време па ће нарасти бар до око 700 милиона долара.

Тешко је закључити да ће се из ове куповине, ако је држава Србија већ добила својих 400 милиона долара, "испилити" ишта друго сем губитака за "Купром". Можда ће у првих годину-две добити то мало концентрата из рудника у Србији који би му дуплирали производњу. Али они ће му стизати по оној народној: "коштаће га ко светог Петра кајгана".

Приликом потписивања уговора, који је у медијима овековечен сликама руковања министара државе Србије и председника компаније "Купром", споменуто је извесно незадовољство присутних представника РТБ Бор, јер су непосредно пред церемонију потписивања добили документ "тежак" 500 страница.

Да ли они стварно нису знали шта то потписују? А "ђаво" се налази у детаљима уговора:

1. Ако држава није добила, или неће, без икаквих условљавања, добити свих 400 милиона долара "на руке", она је губитник.

2. Без тих пара, становници Бора ће наставити да живе у еколошком загађењу.

3. Без оживљавања производње РТБ Бор ће се угасити, а са њим и место Бор.

4. Без РТБ Бора, ваљаонице бакра и фабрике каблова и жице Србија ће остати без основне сировине за те производе.
Жарко Т. Никић

--------------------------------------------------------------------------

Куповина на кредит

Румунска компанија "Купром", која је нови власник РТБ Бор, ово за Србију значајно предузеће купује на кредит. Кредитор је већ познат, а то су "Мерил Линч" и "Дојче банк" код које ће се ова румунска компанија задужити за свих 600 милиона долара колико треба да плати купопродајну цену и обавезне инвестиције.

Ради подизања тог кредита, "Купром" ће, поред властитих гаранција, заложити и 30 до 40 одсто имовине борског РТБ-а, колико је припало тој компанији. Остатак имовине борске компаније у власништву је државе и локалне самоуправе, а на неке зграде су већ под хипотеком.

У јавности се првобитно спекулисало да ће "Купрому" бити дозвољено да и пре исплате заложи имовину Бора због добијања кредита, али то је Министарство привреде демантовало. Наиме, "Купром" ће прво морати да плати купопродајну цену, рок за ту уплату је 120 дана, а тек након тога, када постане власник, може да заложи оно што је његово. Као и код сваког задуживања где постоји хипотека на имовини врло је интересантно ко је кредитор, јер он у случају неиспуњавања обавеза постаје власник. У овом "нашем" случају то су ове велике светске банке. Министарство привреде је, такође, саопштило да у случају активирања хипотеке нови власник добија заложену имовину, али не и експлоатациона права која гласе на "Купром". Како су у самом "Купрому" саопштили, "имовина РТБ-а без одговарајућих рударских дозвола не вреди много". И они потврђују да овакве лиценце не могу бити предмет залога према уговору, као и да се не могу пренети ниједном другом лицу.
Ј. Р.

--------------------------------------------------------------------------

Купром негирао да има намеру да заложи имовину РТБ

Румунска компанија "Купром", која је недавно постала власник Рударско-топионичарског басена Бор, негирала је јуче да има намеру да пре уплате суме од 600 милиона долара заложи имовину тог предузећа због подизања позајмице у банци. "Када би неко и покушао да узме било какав кредит само на бази имовине РТБ-а, такав кредит би свакако био у много нижем износу од потребног и вероватно под много неповољнијим условима", наведено је у саопштењу.

Компанија објашњава да "већи део имовине не може бити дат као било какав залог, јер је већи део земљишта у државном власништву, или у облику друштвене државине, па "Купром" може бити само корисник, а не власник те имовине".

Не могу се заложити ни зграде, јер највећи број зграда у власништву РТБ-а није адекватно регистрован па такође на њих није могуће извршити упис било каквог терета. На део оних објеката, који је прописно евидентиран није могуће уписати терет јер већ постоје уписане хипотеке, подсећа "Купром".

Та компанија истиче да имовина РТБ-а без одговарајућих рударских дозвола не вреди много, као и то да лиценце не могу да се залажу по Уговору.

Поред тога, не постоји било какво законско ограничење да максимално пет одсто од имовине може бити под теретом. "Пракса је у приватизацијама у Србији да купци предузећа могу залагати ту имовину под одређеним условима, што је и овде случај па смо зачуђени да се ово питање поставља први пут приликом продаје имовине РТБ-а", наводи та компанија.

Поводом написа да нема адекватан пословни бонитет потребан за овакву трансакцију, "Купром" подсећа да га у овој трансакцији финансирају две највеће светске банке. "Свима је веома познато да оне своје клијенте бирају веома пажљиво и да послују само са одабраним висококвалитетним компанијама. Веома је чудно да појединим домаћим ′стручњацима′ бонитет ′Купрома′ није добар, а да за ′Дојче банку′ или ′Мерил Линч јесте′", истакнуто је у саопштењу. "Купром" подсећа да је у 2006. години остварио 200 милиона долара прихода "што је више него двоструко више од прихода РТБ-а у истој години, и има континуирани и веома снажан раст у последњих неколико година".

Поводом тврдњи да се трансакција финансира већим делом из кредита, а не сопственим средствима, та компанија саопштава и да је "потпуно уобичајено да се овакве трансакције финансирају у сарадњи са водећим светским финансијским институцијама, што је и у Србији случај".
Танјуг

-------------------------------------------------------------------------

Протести 21. марта

Бор – Сви који су незадовољни поступком и исходом приватизације Борског комбината бакра, а таквих је у Бору и Тимочкој крајини много, окупили су се на трибини у Бору и усвојили закључак да се масовни протест – са захтевом да се приватизација, и продаје румунској компанији "Купром" поништи – одржи 21. марта.