Агенти јачи од агенција

С обзиром на неуништивост коју су показали запослени у српским агенцијама чувени агент Џејмс Бонд имао би на чему да им позавиди. Јер, ни његова британска шпијунска агенција „МИ6” није толико стајала иза њега колико Србија иза својих „агената” у државним агенцијама.

Укидањем седам ових институција запослени у њима наставиће неометано да раде. Задржаће и радне књижице и плате и буџете показује ребаланс државне касе. Финансирање укинутих агенције ће ове године пореске обвезнике коштати око 100 милиона евра.

И практично се њихови запослени ни по чему неће разликовати од својих колега који раде у преосталих око 160 агенција које ће преживети громогласно најављену државну „сечу” бирократије. Ову победу извојевали су захваљујући политичарима који су се, за разлику од других колега у региону, зарекли да нема отпуштања док траје криза.

Једина разлика између запосленог који ради у агенцији која је укинута и оној која то није – само је језичке природе. На згради институције у којој раде практично ће само бити окачена друга табла с именом, па ће се са платног списка агенције запослени преселити на радне листе министарстава. 

Тачно је, међутим, да ће се уштеде, као што тврде надлежни, остварити ограничавањем плата државних службеника на максималних 162.000 динара. Али, то ће се односити на све запослене у државној служби, не само на оне који раде у агенцијама. И то је, чини се, највећа недаћа која их је задесила.

Дуже време у јавности се сматра да је ухлебљење у државној служби сан сваког незапосленог. Али и у државној служби постоје фотеље о којима сваки чиновник сања. Наиме, до најновијих измена закона, директори ових агенција имали су плате на којима су могли да им позавиде и премијер и председник републике и њихови шефови – надлежни министри. Ко им је то омогућио? Одговор је једноставан – закон. На њих се нису односили прописи о платама државних чиновника и намештеника, већ општи прописи о раду. То је за последицу имало да се број тих агенција толико намножио да је Србија постала европски шампион по броју ових институција које су последњих година биле полигон за удомљавање страначких кадрова. У тренутку када је република штедела у овим агенцијама били су поприлично издашни када је о потрошњи реч. У прилог томе говори и податак Фискалног савета да су им расходи у овогодишњем буџету били реално већи за трећину. А финансирали су се и тако што су уводили различите таксе и накнаде и од привреде Србије су годишње, по том основу, узимали око милијарду евра. Сада им је то онемогућено и то је, иако мали корак, највећи позитиван помак овог претресања агенција, а не њихово громогласно најављено укидање које суштински то није.

Коме грађани треба да захвале на томе? Креатору Агенције за спречавање поморских несрећа. Јер да у мору агенција није основана и ова, у широј јавности се никада до те мере не би обесмислило њихово постојање. Политичари, идејни творци ових институција, толико су се занели у формирању нових агенција да су превидели једну битну ствар – да Србија нема море.