Бахатост

Не знам шта је Ненаду Чанку требало прво да цинично лаже, а после два дана да призна да је ипак тукао Павла Лешановића испред новосадске кафане.

Нисам очекивао да одмерени Иштван Пастор у оштрој критици усвојеног ребаланса буџета министра Млађана Динкића може увредљиво да упореди са „кером од кога не бива сланина”.

Није ми јасно откуда спикеру Народне скупштине право да на радију најављује нова хапшења. Иако није члан Вучићевог Бироа за координацију служби безбедности Небојша Стефановић најављује да ће за седам до десет дана још једна афера са сумњивом приватизацијом бити расплетена.

Не знам да ли се и Бојан Пајтић сложио са самовољом свог секретара за пољопривреду Горана Јешића да обрука покрајинску владу и не отвори новосадски сајам „Лорист” јер присуствује по њему „нелегитимни градоначелник” Милош Вучевић.

Подржавам посланика Синишу Ковачевића у његовој критици јавног сервиса, јер свима је досадило да гледају репризе серија. Али да ли му говорница у парламенту даје за право да колегинице са РТС-а стрпа у непристојан стереотипни виц о плавушама.

Ниво „политичког тестостерона” у нашем јавном животу никако да падне. Политичари се још понашају као да избори нису завршени 6. маја. Одговорност за јавну реч и поступак никада није била на нижим гранама, а у испољавању вишка прегрејаних страсти нема разлике између власти и опозиције.

Дошло је до тога да се чак и Велимир Илић, који би први требало да ћути, осмели и осуди пребијање Лешановића, додајући да је мала беба за Чанка. Шта је тиме хтео да каже министар Илић? Да је шутирање новинара Владимира Јешића у телевизији Аполо 2003. скоро прихватљиво у односу на покушај лидера ЛСВ-а да батинама брани част своје породице.

Непримерена је била Чанкова доскочица када је у првом реаговању рекао да је Лешановић сам пао. Подсетило је то на време од пре петнаестак година. Тада се Војислав Шешељ спрдао са унакаженим адвокатом Николом Баровићем тврдећи да се оклизнуо на кору од банане.

Осим бахатости и међусобног вређања опасно је што политичари преко медија шире хајкачку атмосферу у којој су сви лопови иако још нико није изведен пред суд. Нема сумње да треба истражити све спорне приватизације и свако ко је одговоран за криминал и корупцију треба да одговара. Али да ли је потребно да политичари сваког дана најављују расветљавање приватизационих афера. Ваљда је то посао тужилаштва и полиције, а не политичара и медија.

Не знам да ли ће се Пастор извинити Динкићу, Ковачевић плавушама на РТС-у, или Јешић Вучевићу и грађанима Новог Сада. Волео бих да се то деси. То би био знак да се признају грешке и да се и поред неслагања политички противници уважавају. Ако Вучићу није било тешко да се јавно извини запосленима у новосадском „Дневнику”, јер је пре тога у једној изјави омаловажио овај дневни лист, неће ни њима пасти круна с главе.

Верујем да нам није суђено да имамо овако бахате политичаре?