Две године ћутања

Сећате ли се случаја Николе Ковачевића? Памтите ли ову новинску фотографију насмејаног дечака коме је живот прекинут у свирепом насиљу? Од тада до данас прошло је тачно две године. Ради подсећања, медији су тада известили да је Никола Ковачевић (16), ученик другог разреда београдске гимназије "Свети Сава",  за време одмора испред оближње радње претучен до смрти "зато што није хтео да се склони пред локалним насилницима", који су побегли и оставили његово беживотно тело на плочнику.

Смрт Николе Ковачевића пре две године згранула је јавност, а Министарство просвете је организовало протестну шетњу против насиља у школама. "Политика" је, затим, у неколико наврата подсећала јавност на неефикасност и спорост у решавању овог случаја, апелујући на наше судство да се истрага покрене са мртве тачке.

Након штурог саопштења (претпрошле године) Службе за односе са јавношћу Окружног суда у Београду, наш лист је послао кратко писмо председнику Окружног суда у Београду, уз молбу да одговори на неколико питања и појасни случај Николе Ковачевића читаоцима "Политике". О томе је тада писмено обавештен и министар правде Зоран Стојковић. И шта се у међувремену догодило? Веровали или не – ништа.

Против двојице младића Н. М. (16) и Н. П. (18), осумњичених да су га претукли на смрт, оптужница још није подигнута. "Већ две године истрага тапка у месту", упозорио је јуче Павле Ковачевић, отац убијеног дечака, дајући аргументовану изјаву специјално за "Политику". "Мој син Никола је 14. марта 2005. на школском одмору претучен до смрти. Истог дана они који су га убили били су ухапшени и у наредних неколико дана саслушани. Том приликом они нису оспорили да су га тукли.

Саслушани су и очевици који су описали серију удараца које је Никола задобио и од којих је пао на бетон и остао непомичан", подсетио је Ковачевић. "Почетком јуна 2005. стигао је у суд и званични извештај Института за судску медицину којим комисија овe установе констатује да је после обављене обдукције утврђено да је Николина смрт насилна и да је настала од снажних удараца који су довели до пуцања вратне артерије и крварења у мозгу, као и да на Николином мозгу пре овог догађаја није било никаквих аномалија", објашњава Ковачевић.

"Истражни судија Весна Бабшек, уместо да преда спис тужилаштву на оптужење, очигледно не прихватајући чињеницу да је Николина смрт насилна, доноси одлуку да осумњичене пусти на слободу. Предмет држи у столу више од месец дана и тада проналази судског вештака, лекара у пензији др Зорана Станковића, који после једанаест месеци даје налаз да Николина смрт јесте насилна, али да је он на мозгу имао толико аномалија да је лагани шамар могао довести до смрти", каже Ковачевић.

"На који начин је овај лекар видео поменуте аномалије, које није видела комисија лекара састављена од професора Медицинског факултета који су извршили обдукцију, ми не знамо", истиче Ковачевић. "Судија Весна Бабшек од тог тренутка се изузима из овог случаја и предмет се додељује њеној колегиници судији Снежани Дилпарић, која тек после више месеци успева у судницу да доведе лекаре супротстављених мишљења због евентуалног усаглашавања.

На половини тог рочишта, када лекари из Института за судску медицину образлажу свој категоричан став о насилној смрти, заменик тужиоца Невенка Манојловић саопштава да је уморна, да не може даље да присуствује поступку, па се рочиште одлаже за четири месеца", наглашава Ковачевић.

"После више од годину дана судија Дилпарић предаје предмет Медицинском факултету да би Судско-медицински одбор утврдио узрок смрти. Од тада је прошло већ пет месеци, а Факултет још није саставио комисију лекара која треба да донесе закључак о овом случају. У исто време др Александрић, који је задужен да састави ову комисију, тврди да то не може да учини", каже Ковачевић. После двогодишњег чекања на подизање оптужнице убицама његовог сина, Павле Ковачевић тврди да је "убеђен да у истрази овог случаја постоји опструкција".

"Посебна прича је заменик јавног тужиоца Невенка Манојловић, која има изразито злонамеран и непријатељски однос према оштећеној страни, тј. Николиној породици, па услед тога, нажалост, са њом немамо комуникацију", каже Ковачевић и истиче да је то "вероватно први пут у историји српског правосуђа да јавни тужилац не штити жртве већ извршиоце". Павле Ковачевић, видно забринут, слеже раменима и пита: зашто? Случај Николе Ковачевића – велика невоља српског правосуђа. Врата на која се не улази.