Како се постаје научни комуникатор

Када говоре сувопарним језиком формула и једначина, истраживаче понекад не могу да разумеју ни њихове колеге. Али наука није баук. Зна да буде и те како занимљива ако се представи на прави начин, што ће шести пут, заредом, показати Фестивал науке.

Новост је да се ове године први пут организује радионица за научне комуникаторе. Током три дана, од 12. до 14. октобра, полазници ће се упознати са различитим приступима у презентацији науке кроз експерименте, предавања, симулације... Потом ће сви добити прилику да стечено теоријско знање примене у пракси као волонтери на фестивалу који се од 28. новембра до 2. децембра одржава на четири локације у Београду.

За ову бесплатну радионицу до сада се пријавило знатно више од 35 кандидата колико ће на крају бити одабрано, али пријаве се примају до 4. октобра (путем сајта festivalnauke.rs). Услов је да кандидати буду студенти основних или мастер студија и да их суштински инспирише да некоме ко није из света науке објасне шта њих мотивише у науци.

– То су обично људи који су имали прилике да лично, невезано до факултета, „чачкају” по хемији и физици и у току су са оним што се дешава у свету – каже Немања Ђорђевић, координатор за научне садржаје Фестивала науке.

Део предавача обезбедио је Француски институт, а други део су наши истраживачи са различитих института који су квалитетно осмишљавали експерименте и поставке претходних година. Неки од њих су кренули од нуле на првом Фестивалу науке 2007. године. Други су имали прилику да „испеку занат” у иностранству.

– Да бисте били добар комуникатор науке потребно је да се бавите науком. То не може да ради класичан пи-ар или неко ко је слаткоречив. То мора да буде неко ко познаје цео процес од узорковања преко обраде резултата до интерпретације – сматра Зорана Курбалија, доктор биологије и сарадник на институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић”.

Она каже да је била на конгресима на којима није могла да разуме резултате због начина на који су их научници презентовали.

– Сада је тренд да се и колегама резултати научних истраживања представе на пријемчив начин, али и свима осталима, јер свако има право да сазна шта ми то радимо – каже Курбалија која је у Ђенови на једној оваквој радионици 2009. имала прилику да савлада вештину презентовања науке. Међу предавачима су били и психолози и глумци који су их учили како да говоре и гестикулирају. Досадашња сазнања применила је и на прошлогодишњем Фестивалу науке у презентацији „Одвијено развиће”, да објасни како се од само две сићушне ћелије развије плави кит тежак 180 тона или џиновска секвоја.