Kako se postaje naučni komunikator

Kada govore suvoparnim jezikom formula i jednačina, istraživače ponekad ne mogu da razumeju ni njihove kolege. Ali nauka nije bauk. Zna da bude i te kako zanimljiva ako se predstavi na pravi način, što će šesti put, zaredom, pokazati Festival nauke.

Novost je da se ove godine prvi put organizuje radionica za naučne komunikatore. Tokom tri dana, od 12. do 14. oktobra, polaznici će se upoznati sa različitim pristupima u prezentaciji nauke kroz eksperimente, predavanja, simulacije... Potom će svi dobiti priliku da stečeno teorijsko znanje primene u praksi kao volonteri na festivalu koji se od 28. novembra do 2. decembra održava na četiri lokacije u Beogradu.

Za ovu besplatnu radionicu do sada se prijavilo znatno više od 35 kandidata koliko će na kraju biti odabrano, ali prijave se primaju do 4. oktobra (putem sajta festivalnauke.rs). Uslov je da kandidati budu studenti osnovnih ili master studija i da ih suštinski inspiriše da nekome ko nije iz sveta nauke objasne šta njih motiviše u nauci.

– To su obično ljudi koji su imali prilike da lično, nevezano do fakulteta, „čačkaju” po hemiji i fizici i u toku su sa onim što se dešava u svetu – kaže Nemanja Đorđević, koordinator za naučne sadržaje Festivala nauke.

Deo predavača obezbedio je Francuski institut, a drugi deo su naši istraživači sa različitih instituta koji su kvalitetno osmišljavali eksperimente i postavke prethodnih godina. Neki od njih su krenuli od nule na prvom Festivalu nauke 2007. godine. Drugi su imali priliku da „ispeku zanat” u inostranstvu.

– Da biste bili dobar komunikator nauke potrebno je da se bavite naukom. To ne može da radi klasičan pi-ar ili neko ko je slatkorečiv. To mora da bude neko ko poznaje ceo proces od uzorkovanja preko obrade rezultata do interpretacije – smatra Zorana Kurbalija, doktor biologije i saradnik na institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković”.

Ona kaže da je bila na kongresima na kojima nije mogla da razume rezultate zbog načina na koji su ih naučnici prezentovali.

– Sada je trend da se i kolegama rezultati naučnih istraživanja predstave na prijemčiv način, ali i svima ostalima, jer svako ima pravo da sazna šta mi to radimo – kaže Kurbalija koja je u Đenovi na jednoj ovakvoj radionici 2009. imala priliku da savlada veštinu prezentovanja nauke. Među predavačima su bili i psiholozi i glumci koji su ih učili kako da govore i gestikuliraju. Dosadašnja saznanja primenila je i na prošlogodišnjem Festivalu nauke u prezentaciji „Odvijeno razviće”, da objasni kako se od samo dve sićušne ćelije razvije plavi kit težak 180 tona ili džinovska sekvoja.