Петак, 03.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бекство Садамовог судије

Бекство Садамовог судије
Рауф Абдел Рахман

Судија Врховног суда Рауф Абдел Рахман, који је бившег ирачког председника осудио на смрт вешањем, затражио је, према писању лондонске штампе, политички азил у Великој Британији.
Вест, коју је јуче прилично стидљиво пласирао јавности "Ивнинг стандард", покренула је читаву лавину јетких коментара, који се углавном своде на опаску да је Рахманов потез још један у низу доказа како "стање у Ираку ни издалека није безбедно" и да нико у тој земљи још није сигуран за свој живот, иако се из Блеровог кабинета упорно сервирају другачије приче. Шездесетпетогодишњи судија, ирачки Курд, са породицом (два сина и кћерком) стигао је у Лондон средином децембра прошле године. У земљу су ушли, како наводи штампа, с туристичким визама, да би убрзо затим, глава породице, чије кретање се прати "под будном заштитом" поднео захтев за политички азил.

Иако се овим поводом још нико није званично огласио из владиног кабинета у Даунинг стриту, дописнику Ал Џазире из Лондона, који је целу ствар "провалио", стигла су уверавања " са највиших места" да министарство унутрашњих послова брижљиво разматра молбу ирачког судије, који, заједно са породицом, не жели да се врати кући.

Свако ко тражи политички азил у Великој Британији, подсећају, овом приликом неки медији, мора да докаже да постоји оправдани страх од прогона и претњи било из расних, религиозних или националних побуда, припадности одређеним социјалним групама или политичког мишљења. Ако се азил не одобри, званични органи могу да одобре такозвану хуманитарну заштиту, која дозвољава да се у Великој Британији борави најдуже до пет година.

Судија Рахман, пре него што је стао на чело Врховног суда који је на најтежу казну осудио Садама Хусеина и његова два најближа сарадника, од 1996. године обављао је функцију главног судије курдског Апелационог суда. Потиче из ирачког градића Халабје који је 1988. године задесила велика трагедија. По налогу Садама Хусеина, војници су убили близу пет хиљада мештана, међу којима и бројне Рахманове рођаке, користећи, како се касније испоставило, хемијско оружје.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.