Мождани удар „напада” и млађе од 30 година

Изненадна одузетост десне руке и ноге и немогућност да изговори реченицу били су главни симптоми који су Зорана Ђаковића (62) из Београда прекјуче „оборили” на сред улице.Пролазници су приметили да је човеку позлило и да треба позвати Хитну помоћ. Екипа ове службе одмах га је одвезла до Специјалне болнице за цереброваскуларне болести „Свети Сава”, где су му лекари дали спасоносну терапију. Захваљујући томе овај човек већ за који дан може да настави да обавља уобичајене свакодневне активности.

– И раније ми се дешавало да имам ужасне главобоље по неколико секунди, али сам први пут доживео одузетост дела тела и нисам могао да причам. Сада се добро осећам – каже Зоран Ђаковић.

У овој болници, где се годишње хоспитализује око 7.000 пацијената, а још толико њих прође кроз њихове амбуланте, објашњавају да у Србији мождани удар односи највише живота, одмах после срчаних проблема.

Претходних година, због шлога у ову клинику су најчешће долазили старији пацијенти.Али статистика се полако мења, јер људе млађеод 30 година све чешће погађа ово обољење.

Како наглашава др Маријана Вукићевић, неуролог болнице „Свети Сава”, све већи је број младих људи који траже помоћ лекара ове установе. Граница се помера због стреса, услова живота, брзог темпа, неразмишљања о здрављу...

– Сви јуре, пуше цигарете, хране се нездраво, не контролишу крвни притисак, а због таквог убрзаног темпа „излучују” адреналин који им додатно подиже притисак. Имали смо случај четрдесетогодишњег виолинисте који није ни знао да је имао шлог, а кад смо му саопштили дијагнозу, питао је: „Откуда то мени?” Једна жена је са 26 година имала мождани удар и то после порођаја, јер јој се запушио крвни суд, а после два месеца лечења опоравила се – наводи  др Вукићевић.

Чињеница је да медицина напредује и да је дијагностика обољења све боља, али се и лекари труде да пруже што је могуће боље лечење. Млади људи доживе оштећење крвног суда и тада тромб запуши тај суд због чега долази до проблема.

Главни симптоми болести настају нагло и то су поремећај говора, када особа не може да изговара речи и не може да разуме друге, слабост руке или ноге, одузетост дела тела, вртоглавице уз немогућност хода, дупле слике испред очију. Некада пацијенти имају јаке главобоље за које кажу да им се догодило тако нешто први пут у животу, што је такође симптом крварења у мозгу. Дешава се да неки болесници имају „пролазни удар”, односно магловит вид, па да шлог преживе на ногама, не знајући ни да су га имали. Када им се касније понови јачи удар, лекари на скенеру виде „трагове” у мозгу и од тог пролазног, а највећи проблем је што се нису били под терапијом.

Неумољива статистика показује да, нажалост, трећина болесника умре, трећина целог живота остану инвалиди и захтевају туђу негу и помоћ, а трећина се врати нормалном животу. Већина се после боравка у болници одмах шаље на рехабилитацију, а само у случају блажих удара враћају се по отпусту из клинике кући. Мушкарци чешће оболевају од шлога, али већа смртност се бележи код жена.

– Ове године је много већи број пацијената примио такозвану тромболитичку терапију. Важно је да се у прва четири и по сата пацијент допреми у болницу због тога. Терапија има за циљ да разгради тромб који је затворио крвни суд и довео до удара. Веома је битно  је и да се у домовима здравља уочавају проблеми код људи, зато сада организујемо Школу ултразвука, како би се на више места радили ултразвучни прегледи крвних судова врата и мозга. Ми годишње обавимо око 10.000 таквих снимања – додала је др Вукићевић.

Превенција обољења се огледа у правилној исхрани, без пуно масноћа и соли, свакодневним шетњама, контролисању крвног притиска и остављању цигарета.

----------------------------------------------

Помоћ у ангио-сали

У болници „Свети Сава” већ две године ради ангио-сала у којој се ради дијагностика и интервенције на крвним судовима врата, мозга и кичмене мождине. Др Слободан Ћулафић, начелник Одељења за интервентну неурорадиологију, каже да интервенције трају од пола сата до 45 минута, да је реч о тешким болесницима које је немогуће хируршки збринути.

– То су интервенције без отварања лобање и скалпела. Минимално инвазивним приступом кроз препонску артерију се изводе интервенције, у локалној анестезији, уз помоћ специјалних катетера-цевчица када се затвара проширени крвни суд, или се проширује онај који је сужен. Имали смо пацијенте и од 23 и од 17, 18 година – нагласио је Ћулафић.

----------------------------------------------

Случај новинара Би-Би-Сија

Наши људи често размишљају тако што понављају реченицу: „Ма, проћи ће.” А онда сутрадан не могу да устану из кревета због погоршања здравственог стања.

– Када су грађани информисани и када чују да на време треба потражити лекара, онда је другачија ситуација. Тако смо имали случај новинара Би-Би-Сија, који је живео сам са псом. Доживевши шлог, успео је да се одвуче до врата, откључа их и изађе у ходник како би потражио помоћ. Брзо су га довели и опоравио се успешно. Једна пацијенткиња са села је такође препознала симптоме и рекла мужу: „ја сам се шлогирала”, а он јој није веровао рекавши: „ма ти се сваки дан шлогираш.” Али је она била упорна да је воде веде код лекара и прими одговарајућу терапију – додала је др Маријана Вукићевић.