Moždani udar „napada” i mlađe od 30 godina

Iznenadna oduzetost desne ruke i noge i nemogućnost da izgovori rečenicu bili su glavni simptomi koji su Zorana Đakovića (62) iz Beograda prekjuče „oborili” na sred ulice.Prolaznici su primetili da je čoveku pozlilo i da treba pozvati Hitnu pomoć. Ekipa ove službe odmah ga je odvezla do Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava”, gde su mu lekari dali spasonosnu terapiju. Zahvaljujući tome ovaj čovek već za koji dan može da nastavi da obavlja uobičajene svakodnevne aktivnosti.

– I ranije mi se dešavalo da imam užasne glavobolje po nekoliko sekundi, ali sam prvi put doživeo oduzetost dela tela i nisam mogao da pričam. Sada se dobro osećam – kaže Zoran Đaković.

U ovoj bolnici, gde se godišnje hospitalizuje oko 7.000 pacijenata, a još toliko njih prođe kroz njihove ambulante, objašnjavaju da u Srbiji moždani udar odnosi najviše života, odmah posle srčanih problema.

Prethodnih godina, zbog šloga u ovu kliniku su najčešće dolazili stariji pacijenti.Ali statistika se polako menja, jer ljude mlađeod 30 godina sve češće pogađa ovo oboljenje.

Kako naglašava dr Marijana Vukićević, neurolog bolnice „Sveti Sava”, sve veći je broj mladih ljudi koji traže pomoć lekara ove ustanove. Granica se pomera zbog stresa, uslova života, brzog tempa, nerazmišljanja o zdravlju...

– Svi jure, puše cigarete, hrane se nezdravo, ne kontrolišu krvni pritisak, a zbog takvog ubrzanog tempa „izlučuju” adrenalin koji im dodatno podiže pritisak. Imali smo slučaj četrdesetogodišnjeg violiniste koji nije ni znao da je imao šlog, a kad smo mu saopštili dijagnozu, pitao je: „Otkuda to meni?” Jedna žena je sa 26 godina imala moždani udar i to posle porođaja, jer joj se zapušio krvni sud, a posle dva meseca lečenja oporavila se – navodi  dr Vukićević.

Činjenica je da medicina napreduje i da je dijagnostika oboljenja sve bolja, ali se i lekari trude da pruže što je moguće bolje lečenje. Mladi ljudi dožive oštećenje krvnog suda i tada tromb zapuši taj sud zbog čega dolazi do problema.

Glavni simptomi bolesti nastaju naglo i to su poremećaj govora, kada osoba ne može da izgovara reči i ne može da razume druge, slabost ruke ili noge, oduzetost dela tela, vrtoglavice uz nemogućnost hoda, duple slike ispred očiju. Nekada pacijenti imaju jake glavobolje za koje kažu da im se dogodilo tako nešto prvi put u životu, što je takođe simptom krvarenja u mozgu. Dešava se da neki bolesnici imaju „prolazni udar”, odnosno maglovit vid, pa da šlog prežive na nogama, ne znajući ni da su ga imali. Kada im se kasnije ponovi jači udar, lekari na skeneru vide „tragove” u mozgu i od tog prolaznog, a najveći problem je što se nisu bili pod terapijom.

Neumoljiva statistika pokazuje da, nažalost, trećina bolesnika umre, trećina celog života ostanu invalidi i zahtevaju tuđu negu i pomoć, a trećina se vrati normalnom životu. Većina se posle boravka u bolnici odmah šalje na rehabilitaciju, a samo u slučaju blažih udara vraćaju se po otpustu iz klinike kući. Muškarci češće obolevaju od šloga, ali veća smrtnost se beleži kod žena.

– Ove godine je mnogo veći broj pacijenata primio takozvanu trombolitičku terapiju. Važno je da se u prva četiri i po sata pacijent dopremi u bolnicu zbog toga. Terapija ima za cilj da razgradi tromb koji je zatvorio krvni sud i doveo do udara. Veoma je bitno  je i da se u domovima zdravlja uočavaju problemi kod ljudi, zato sada organizujemo Školu ultrazvuka, kako bi se na više mesta radili ultrazvučni pregledi krvnih sudova vrata i mozga. Mi godišnje obavimo oko 10.000 takvih snimanja – dodala je dr Vukićević.

Prevencija oboljenja se ogleda u pravilnoj ishrani, bez puno masnoća i soli, svakodnevnim šetnjama, kontrolisanju krvnog pritiska i ostavljanju cigareta.

----------------------------------------------

Pomoć u angio-sali

U bolnici „Sveti Sava” već dve godine radi angio-sala u kojoj se radi dijagnostika i intervencije na krvnim sudovima vrata, mozga i kičmene moždine. Dr Slobodan Ćulafić, načelnik Odeljenja za interventnu neuroradiologiju, kaže da intervencije traju od pola sata do 45 minuta, da je reč o teškim bolesnicima koje je nemoguće hirurški zbrinuti.

– To su intervencije bez otvaranja lobanje i skalpela. Minimalno invazivnim pristupom kroz preponsku arteriju se izvode intervencije, u lokalnoj anesteziji, uz pomoć specijalnih katetera-cevčica kada se zatvara prošireni krvni sud, ili se proširuje onaj koji je sužen. Imali smo pacijente i od 23 i od 17, 18 godina – naglasio je Ćulafić.

----------------------------------------------

Slučaj novinara Bi-Bi-Sija

Naši ljudi često razmišljaju tako što ponavljaju rečenicu: „Ma, proći će.” A onda sutradan ne mogu da ustanu iz kreveta zbog pogoršanja zdravstvenog stanja.

– Kada su građani informisani i kada čuju da na vreme treba potražiti lekara, onda je drugačija situacija. Tako smo imali slučaj novinara Bi-Bi-Sija, koji je živeo sam sa psom. Doživevši šlog, uspeo je da se odvuče do vrata, otključa ih i izađe u hodnik kako bi potražio pomoć. Brzo su ga doveli i oporavio se uspešno. Jedna pacijentkinja sa sela je takođe prepoznala simptome i rekla mužu: „ja sam se šlogirala”, a on joj nije verovao rekavši: „ma ti se svaki dan šlogiraš.” Ali je ona bila uporna da je vode vede kod lekara i primi odgovarajuću terapiju – dodala je dr Marijana Vukićević.