Без писаца на штанду Србије у Франкфурту

Министарство културе Републике Србије, Привредна комора Србије, као извршни организатор, и Удружење издавача и књижара Србије представиће нашу литературу у оквиру једног изложбеног простора на Сајму књига у Франкфурту, који ће бити одржан од 10. до 14. октобра.

За разлику од претходних година, када је Министарство културе имало један национални штанд, а српски издавачи наступали одвојено, сада је овај наступ обједињен, с том разликом што постоје два каталога; Министарство културе ће приказати каталог и изложене књиге српских писаца значајних за нашу културу, док ће Удружење издавача показати каталог и важна издања из своје продукције. Међутим, разлика у односу на прошли период налази се и у томе што овога пута на нашем штанду неће бити писаца из Србије који би говорили о својим делима. Разлози су, пре свега, материјалне природе.

Иначе, издавачи су сами уложили у сопствену промоцију, па је Удружење издавача и књижара Србије, као приватно и профитно, у оквиру 48 метара квадратних излагачког сајамског простора закупило осам.

Од Младена Весковића, саветника у Министарству културе за међународну сарадњу, сазнајемо како је дошло до овог договора са издавачима, као и то да је УИКС-у, као привредном субјекту, предложено да размисли о модалитету и будуће сарадње на овом плану, уз учешће у трошковима организације наступа у иностранству.

– Закључено је да се постојање два српска штанда на једној значајној међународној манифестацији, један до другог, лоше одражава на перцепцију наше земље. На потребу измене оваквог стања већ је раније указивао и извршни реализатор наших наступа на међународним сајмовима књига – Привредна комора Србије. Стога је овога пута одлучено да нема баријере између националног штанда Србије и штанда који је закупило Удружење издавача и књижара.

Према Весковићевом објашњењу, 40 метара квадратних националног штанда и 8 метара квадратних УИКС-а биће интегрисана целина, један штанд с јединственим визуелним идентитетом, с тим што ће полице с књигама издавача-чланова УИКС-а бити груписане у једном делу штанда, пропорционално величини њиховог закупа. На остатку штанда биће, као и до сада, значајна издања наших класика, савремених аутора, монографије од ширег културолошког значаја, а без обзира на то да ли је њихов издавач члан наведеног удружења или не.

    Међутим, иако ове године поменути српски представници на Сајму књига у Франкфурту неће бити у друштву наших писаца, у Министарству културе сматрају да и поред тога овај наступ сигурно неће бити лошији од претходних. Наш саговорник то образлаже самом природом ове манифестације, која је више организована у корист професионалаца него у корист аутора и публике:

– Сајам књига у Франкфурту један је од највећих пословних сајмова књига на свету и главну публику чине професионални посетиоци. Све до последњег дана трајања, тај сајам је затворен за широку публику и нема, и никада није имао, ревијалнo-фестивалски карактер. Имајући то у виду, као и економску кризу са којом се суочавамо, одлучено је да се ове године на сајам не воде писци. С друге стране, и много богатије земље од Србије, попут Словеније, већ годинама уназад на Сајам књига у Франкфурту више не доводе писце, већ излажу књиге, каталоге аутора и издавача и популаришу сопствене програме подршке преводима и преводиоцима. Владислав Бајац, књижевник и издавач, добром одлуком сматра обједињавање наступа Министарства културе и српских издавача. Ипак, када је реч о представљању српске литерарне сцене, мишљења је да ће бити непотпуно без учешћа аутора.

– Залагао сам се за то да тај зид између Министарства и издавача буде уклоњен и сматрам да је јединство нације, и симболички и дословно, врло важно. Кажем ово иако „Геопоетика” коју водим, уз неке друге издаваче, није члан Удружења издавача и књижара Србије

– Међутим, са тим да писци из Србије не иду на највећи и најважнији европски сајам књига не могу да се сложим, мада могу да разумем да нема новца. Не подржавам овакву одлуку због тога што се заборавља да смо уложили пуно енергије у прошлогодишњи наступ на Сајму књига у Лајпцигу, на којем је Србија била почасни гост и да је за ту прилику на немачки језик преведено више од четрдесет књига српских аутора. То подразумева важност континуитета, (који је сада прекинут), неким писцима је тако отворен даљи пут превођења и објављивања књига на немачком говорном подручју. Франкфуртски сајам је пре свега шанса за личне контакте, па и неформалне сусрете, за позиве и на друге културне манифестације у иностранству, и зато није довољно само изложити књиге – објашњава Бајац.

Енес Халиловић, који је такође био члан делегација српских писаца на иностраним сајмовима књига, сматра да је штета што овога пута у Франкфурту и писци неће употпунити српски штанд, да разуме оскудицу, али ипак даје један предлог:

– Можда, ако би у Београду био продат неки од скупих државних службених аутомобила, тако би били покривени путни трошкови писаца. Иако је Франкфуртски сајам пре свега пословни, пружа довољно места за све, а пошто смо ми мала земља, добро би било да нас има свуда.

Међу писцима који се не слажу са мишљењем (и неких издавача) да књижевницима није место на сајмовима књига, јесте и Марија Кнежевић, чије су књиге преведене у Аустрији, Пољској, Русији, Енглеској. Она каже да ће српски штанд без писаца у Франкфурту, у најмању руку деловати чудно, јер ће књижевници на другим излагачким местима свакако бити присутни, а додаје и то да „некултурна локална политика” погубно утиче на српску културу.