Српска власт на северу легитимна за Приштину?

Судећи према изјавама саговорника „Политике” став саветника косовске председнице Рамуша Тахирија да су српске структуре на северу Косова легитимне није јединствен и усаглашен.

Тахири је рекао да зато што „на северу Косова нема косовских институција, српске структуре власти, без обзира на то што их ми називамо паралелним, ипак, легитимне су јер их је изабрао народ који тамо живи”.

Шта је иза ове изјаве, може само да се нагађа? Да ли је можда у питању јак притисак међународне заједнице да Приштина седне за сто са представницима Срба који су легитимитет добили на изборима у организацији државе Србије.

Тахири у својој јучерашњој изјави разрађује тезу о косовским изборима који треба да се одрже следеће године и на северу покрајине. Он је рекао да ће се то постићи у разговорима са грађанима тих општина и са људима из међународне заједнице.

И док Тахири признаје легитимне представнике у Косовској Митровици, Лепосавићу, Звечану и Зубином Потоку, дотле Бајрам Реџепи, потпредседник Демократске партије Косова, највеће политичке групације у власти коју води Хашим Тачи, и министар полиције, за „Политику” каже да су „те структуре за нас нелегалне, а представници нелегитимни”. „Једино је тачно да су грађани на северу, грађани Косова, а са представницима на северу разговараћемо тек када будемо организовали изборе. Ми хоћемо да разговарамо са грађанима, јер је Косово за нас заокружена држава, али не и са структурама које не признајемо”, рекао је Реџепи.

Градоначелник Приштине и лидер Демократског савеза Косова (ДСК) Иса Мустафа противи се било каквом политичком дијалогу са Србијом који би за тему имао територијални интегритет Косова и уставни поредак.

Да је у питању лоша координација међу високим функционерима у Приштини, за „Политику” тврди аналитичар Фатмир Шехоли подсећајући да „између владе и председнице нема никакве координације када је у питању север”. „Изјава Тахирија није ништа ново за интелектуални миље Косова. Институције на северу које се називају нелегитимним и нелегалним су и легитимне и легалне, јер је још 2008. године, одмах по проглашењу независности, Тачи дао зелено светло да се у свим српским срединама одрже избори по систему државе Србије”, рекао је Шехоли. Он је подсетио да су локалне лидере српских општина на северу именовали представници Унмика на основу уредбе која је важила до фебруара 2008. године.

„Тачно је да је Приштина пристала под великим притиском међународне заједнице да разговара са Србима на северу, као што је својевремено под притиском моћних држава пристала да ОЕБС организује изборе”, навео је Шехоли.

И док у Приштини поједини функционери сматрају да би требало разговарати са Србима на северу, представници званичног Београда наглашавају да се Срби на северу не могу засебно посматрати.

Александар Вулин, директор владине канцеларије за КиМ, за „Политику” је рекао да ће сви преговори и разговори са међународном заједницом и привременим институцијама у Приштини бити у складу са политиком Владе Републике Србије, а Срби на КиМ као лојални грађани Републике Србије ће се тако и понашати.

„Не може се север Косова свести на само један проблем. Проблем Космета је у кршењу међународног права, у безбедности и слободи кретања, у економији и стога не може се говорити само о делићу наше територије. Инсистирам да у будућим преговорима буде места и за Србе са севера КиМ, они треба да буду укључени у израду платформе за Космет и да учествују у изради свих других докумената који ће одредити њихов живот”, казао је Вулин.

Први човек општине Косовска Митровица Крстимир Пантић, члан СНС-а, сматра да је циљ Тахиријеве изјаве да из преговора уклони Владу Србије, а север Косова прикаже као унутрашње питање Косова. Пантић је за Бету рекао: „Срби неће пристати да без своје државе и владе преговарају са косовским Албанцима. Ми желимо да будемо у преговарачком тиму, али само као део тима Владе Републике Србије, а никако засебно од наше државе”.

И председник Општине Зубин Поток Славиша Ристић, из ДСС-а, казао је да су локалне самоуправе на северу КиМ „легитимне и да њихове представнике не интересује мишљење нелегитимних институција самопроглашеног такозваног независног Косова”. „Што се тиче решења косовског проблема, њега треба тражити у оквиру Резолуције 1244 Савета безбедности УН и Устава Републике Србије”, рекао је Ристић и навео да је питање Косова „државно питање и да у будућим разговорима коначну реч треба да дају влада и институције Србије”.