Мештровић у Музеју Роден

Од нашег специјалног извештача

Париз – Тринаест скулптура Ивана Мештровића, које представљају све значајне фазе његовог стваралаштва, од најраније бечке па све до зреле америчке фазе, изложено је у познатом Музеју Роден у Паризу под називом „Хрватска експресија”. Изложба, отворена за посетиоце од 18. септембра ове године до 6. јануара 2013, организована је у склопу Фестивала Хрватске у Француској „Croatie, lavoici”.

Десет дела распоређено је у главној алеји дивног врта, а три су смештена у унутрашњости музеја. Тако се бројни туристи који посећују овај музеј прво сусрећу са делом „Зденац живота” које је Мештровић урадио када је имао непуне 23 године. Овај рад је увод у причу о његовом богатом стваралаштву, као и о пријатељству са Роденом, које је резултирало узајамним поштовањем и дописивањем.

И док туристи шкљоцају фотоапаратима и мобилним телефонима да забележе ова дела, у амбијенту ружа и златног одсјаја са импресивне куполе Краљевске капеле инвалида која се налази у близини, Мештровићеве скулптуре чине задивљујући склад са Роденовим делима која такође красе овај врт. Ту су се нашли заједно Мештровићеви „Јоб” и „Свети Иван Крститељ” и Роденови „Мислилац” и „Грађани Калеа”. На улазу у велико крило музеја нашла је место Мештровићева скулптура „Далеки акорди”, чувена по виткости и елеганцији, а одмах ту су и експресивне „Перзефона” и „Жена у грчу”.Изложена је и позната „Весталка”, затим „Тимор деи” и друга дела.

Изложбу су приредили хрватски и француски кустоси. Ови први истичу да су париској публици понудили и један раритет – „Антејеву десницу”, композицију од два рада који се у Хрватској одвојено чувају. Реч је о скулптурама „Мали торзо”, која се чува у Сплиту, и „Рука”,из загребачког Атељеа Мештровић. У Музеју Роден ова два дела су спојена, и то управо онако како је Мештровић показао на изложби у Сплиту 1908. године.

Иван Мештровић: „Жене у грчу“

То је уједно и прича о пријатељству двојице уметника. Мештровић je дошао у Париз 1908. године и био је велики Роденов следбеник, али и пријатељ без обзира на генерацијске разлике. Међутим, његов доживљај француског уметника, који је извршио револуцију у скулптури коришћењем слободе форме која је до тада била непозната, најбоље проговара кроз Роденов портрет из времена њиховог дружења у Риму 1914. године. Ова Мештровићева скулптура изложена је у унутрашњости музеја.

Иван Мештровић (1883–1962) најпознатији је хрватски вајар који је деловао у врло турбулентним временима, а његов најплоднији период био је између два светска рата. Поштовали су га многи уметници попут, Родена, али и владари, од краља Александра Карађорђевића до Тита.

Изложба, коју су француски медији окарактерисали као нешто што се „не виђа сваки дан”, конципирана је тако да прикаже уметнички креативни пресек његовог дела, поштујући тематске одреднице разних раздобља његовог опуса. Леп гест с обзиром на чињеницу да је ове године пет деценија од Мештровићеве смрти.