Неће вијагру, хоће чича да се жени
Равна гора – Многи су ми проводаџисали, али нуде ми све нешто шкартаво; мени треба жена-ајдук, способна. Баш добро што сте ме нашли, нек изађе у новинама не би ли и мом самовању дошао крај – дочекује нас пред кућом, крај речице Дучина, крепак, снажан човек, румених образа и говорљив.
Владан Станисављевић самује од своје 53. године, а управо је навршио седамдесет и седму. Не осећа, каже, то бреме, ради као што је одувек радио. Има у рукама десетак заната и зна да направи све што се направити може од дрвета, плеха, коже, гвожђа, цигала и камена. Уз то, копа и подзиђује бунаре. Пред кућом лампек, под тремом ковачница и дрводељачка радионица, до њих подрум са вином и ракијом. Кћерку је удао, сина оженио и оделио. Самује.
– Од жене је мала помоћ, али је велика вајда – изрече Владан занимљив парадокс и одмах га објасни. – Ваља да те ујутру полије водом да се умијеш. Понекад бих да се на некога издерем, да се посвађам са неким, и то је од користи. Ја немам с ким, а да се сам са собом свађам, не иде. Да неко чује, рекао би: шенуо Владан.
А каква би требало да буде та која би, са макадама што вијуга ка срцу Равне горе, прешла ћуприју на Дучини и ступила у Владанов дом?
– Треба да је здрава, држећа као и сам што сам. Најбоље је да буде стара око 60 година. Знате, планирам да живим још 20 година, а и она толико – одговара Владан, а на нашу опаску да је себи одредио да дочека 97 година, а њој само 80, исправља се. – Добро, нек поживи она и неку годину више, није ми жао. Спремам брвна за вајат у којем ћемо спавати и лети и зими без фуруне; то је здраво, челичи човека – говори нам док тешким чекићем на наковњу "на ‘ладно" исправља металну шипку.
Ипак, упозоравамо Владана да је жена од 60 година још – жена. Неће се задовољити само тиме да му кува, да га пере и да се са њим свађа. Владан се не предаје лако; каже да дише чист планински ваздух, пије бистру равногорску воду и понеку ракијицу, храни се еколошким качамаком од пројина брашна из властите воденице. Његова вечера је пекмез од шљива и јабука. У шали добацујемо да није згорега скрцати шаку ораха и појести пред спавање, али старац озбиљно одмахује руком:
– Знам да су ораси народна вијагра, то ми још, хвала богу, не треба.
А што вам ово све испричасмо? Зато што у Владановом завичају, у неколико села под Сувобором, Маљеном и Равном гором, има око триста момака између 20 и 40 година који и не помишљају да стану на "луди камен"; само је у Горњим Бранетићима 55 нежења. Зато што су многе четвороразредне сеоске школе угашене, у другима је ђака колико прстију на једној руци, а у две осморазредне (Брезна и Бољковци) мање је од 30 ученика. Зато што овдашњи попови испрате сваке године на десетине парохијана до вечне куће, а обаве једва два-три венчања и крштења.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
