Чавес на власти до 2019.

Комотном победом на председничким изборима, харизматични социјалиста Уго Чавес (58) добио је још један шестогодишњи мандат па ће на челу нафтоносне Венецуеле остати све до 2019, уколико га здравље послужи. Чавес је за свој трећи мандат, после 14 година на власти, освојио 54 одсто гласова, док је његов изазивач, Енрике Каприлес (40) за десет процената заостао за њим, што се сматра великим успехом уједињене опозиције.

Младог и енергичног изазивача подржавали су моћни нафтни лобији и мултинационалне компаније, незадовољне што им је лидер социјализма у 21. век ускратио велике профите од експлоатације нафте.

Чавес је, упркос честим одсуствима у последње две године када је због канцера био подвргнут операцијама и хемотерапијама на Куби, успео да одржи близак контакт са масама и да поред мањкавости у функционисању државе забележи још једну, можда историјски најзначајнију победу. За то није заслужан само његов огромни таленат да оствари невероватно блиску и емотивну комуникацију са народом, већ и конкретни резултати којим се може похвалити Венецуела на убрзаном путу у боливарски социјализам 21. века, како га назива Чавес.

Чак и противници, међу аналитичарима, истичу да је у периоду пре Чавеса 80 одсто прихода од нафте завршавало у иностранству, док је за ових четрнаест година потпуно искорењена неписменост, знатно побољшана здравствена заштита довођењем хиљаде лекара из Кубе у замену за јефтину нафту и проценат сиромашних је преполовљен. Незапосленост је са 14,5 одсто (1999) пала на 7,6 (2011), док је бруто домаћи производ по глави становника порастао са 4.105 на скоро једанаест хиљада долара.

Многи левичарски лидери Латинске Америке ободрени су резултатима избора који чине извеснијим пут ка социјално праведнијем друштву на континенту којим је вековима владала малобројна олигархија над обесправљеном већином. Чавесу је најпре честитала аргентинска председница Кристина Киршнер, а потом његови блиски саборци Рафаел Кореја (Еквадор), Ево Моралес (Боливија) и наравно Раул Кастро, председник Кубе, млађи брат оболелог Фидела Кастра кога Чавес сматра за свог духовног оца.

Капиталистички део света, међутим, истиче како ће победа социјалисте на председничким изборима у земљи која је од недавно преузела прво место на свету по количини још нетакнутих нафтних налазишта имати несагледиве последице на глобалном нивоу. По извештају који је „Бритиш петролеум” недавно направио, Венецуела има резерве од 296 милијарди барела нафте, што је за десет одсто више од онога што има Саудијска Арабија, и 18 одсто од укупних глобалних резерви овог енергента.

Победник обећава да ће удвостручити извоз на азијско тржиште, чиме ће Венецуела умањити зависност од САД које Чавес окривљује за империјалне претензије свих ових 14 година. Он планира да изгради нафтовод кроз Колумбију, како би стигао до Пацифика и како би црно злато лакше и брже текло у Кину и остале азијске растуће економије.

Заговорник боливарске револуције је такође великодушан када су њему блиски режими у питању: Осим у Кубу, венецуеланска нафта се по субвенционисаним ценама извози у Белорусију, Никарагву, Сирију... Чавесови велики пријатељи били су и покојни ирачки лидер Садам Хусеин и либијски вођа Муамер Гадафи. Често уме да каже да није случајно што су обојица ликвидирани.

Главне послове ипак обавља са Народном Републиком Кином. Од 2007. Каракас је од Пекинга добио 42 милијарде долара на зајам, чиме су се у Венецуели повећале плате и пензије, и изградили станови за бескућнике. Уместо отплате у кешу, Кини се дневно из Венецуеле одашиље 430.000 барела дневно.

Венецуелански председник каже да му је потребно 30 година на челу земље како би спровео овај посебни вид социјализма који још увек пати од разних бољки. Несташице струје и прекиди у напајању електричном енергијом су свакодневни, несташице основних намирница због вештачки задржаваних цена, криминал се алармантно шири, правосуђе лоше функционише, инфлација је највиша у региону. Чавес је у предизборној кампањи признао грешке, критиковао „болибуржоазију”, обећавао бржу изградњу путева и мостова, модернију и већу експлоатацију нафте...

Уколико због болести – о којој се више, после драматичне борбе прошле године, не говори – буде онемогућен да обавља функцију председника у прве четири године мандата, Каракас је дужан по уставу да распише нове председничке изборе. Већина Венецуеланаца нада се да је председник коме су дали поверење изашао као победник и из ове животне битке.