Мост на Дрини на насловници „Гугла”

Претраживач појмова на светској мрежи, „Гугл”, обележио је јуче 120. година од рођења Иве Андрића, стављајући на своју почетну страницу слику Вишеградског моста, који је нобеловац за књижевност описао у роману „На Дрини ћуприја”.

Америчка компанија је тако наставила праксу да с времена на време свој лого замени цртежом у част личности, достигнућа или догађаја, а јучерашња измена, односно мост Мехмеда-паше Соколовића појавила се на претраживачима са српским, хрватским и босанскохерцеговачким доменом.

„Гуглови” цртежи, познатији као „жврљотине” појављују се на дан рођења или смрти неке значајне личности, као и на значајне историјске датуме. Поједини се обележавају у свим земљама света, па се тако сличица која подсећа на годишњицу рођења Николе Тесле, 10. јула 2009. године, појавила на доменима на целој планети. Државни празници и живот и рад људи који су важни у националним културама појављују се само у извесним земљама.

Тако је Дан државности Србије, 15. фебруар, прослављен на српској верзији „Гугла” и то тако што је име претраживача написано ћирилицом.

Прошлог октобра је на српском домену сурферима скренута пажња на лик и дело Михајла Пупина, поводом 153 године од његовог рођења. Почетна страна у част Јосифа Панчића појавила се 17. априла 2010. у Србији, а она посвећена Милутину Миланковићу, 28. маја 2010. у Србији и Хрватској.

За повремене измене заштитног знака компаније из Калифорније заслужан је „Гуглов” графички дизајнер Денис Ванг. Он се око 50 пута годишње игра словима из назива компаније тако што их повезује са извесним појмовима. Црква Василија Блаженог постала је, на пример, слово „г” у логу „Гугла”. Притисак мишем на сличицу одмах је кориснике водио на листу сајтова посвећених храму у Москви. Слично, само један клик на слова „Гугла” у бојама немачке заставе пребацивао је на странице о уједињењу Немачке баш као да је сурфер у претраживачу укуцао овај појам.

Замисао је да се на једноставан начин, занимљивим цртежом, олакша претраживање о важним догађајима и скрене пажња на личности битне за националну или светску историју или културу.

„Гугл” обележава и Божић, Дан независности (САД), Дан заљубљених, Дан очева, Дан жена, Први мај... Међутим, Ванг каже да се најбоље осећа када цртежом подсети на неког великог уметника и тиме повећава посету углавном некомерцијалним сајтовима.

Ј. С.

-----------------------------------------------------------

Изузетак постао правило

„Гуглова” слова од лего коцкица, у облику торте или као ватромет, наишла су на одобравање не само корисника већ и цртача, сликара и других уметника који светском претраживачу редовно шаљу своје радове. Компанија награђује најбоље покушаје, а неке од њих и објави. Али на почетку, „Гугл” уопште није желео да на овако нешто навикне сурфере на светској мрежи. Прва „жврљотина” се појавила 1998. у САД да би друга угледала светлост веба тек после две године, на дан пада Бастиље. Нови обичај је потврђен тек са доласком Ванга у њихов тим.