Потврда снаге нашег ватерпола

Недавно је Александар Шоштар постао члан Бироа Европске федерације водених спортова (ЛЕН), Дејану Перишићу је поверен трећи мандат у Техничком комитету ватерполо комитета, а Марко Стефановић је постао нови члан Маркетинг комисије. Овај успех наше спортске (ватерполо) „дипломатије” заслужује више пажње од оне с којим је примљен, јер је у европском и светском спорту премало наших спортских посленика, неупоредиво мање него у златно време југословенске спортске дипломатије када су многи наши спортски радници имали значајну улогу у међународном спорту.

– Сада су кроз наш избор у управљачка тела ЛЕН на Конгресу у Лисабону на одређен начин верификовани успеси нашег ватерпола, снага наше ватерполо организације и оно што он значи у европским, па и светским оквирима. Дуго времена били смо ван тих управљачких токова, истина били смо присутни као учесници, али нисмо били у позицији да будемо на скуповима на којима се одлучује о битним стварима за ватерполо и остале водене спортове, а то што смо и Перишић и Стефановић и ја из ватерпола појачава тај успех јер је ЛЕН, не заборавимо, састављена од пет спортова – пливања синхроног пливања, скокова у воду, пливања у отвореним водама и ватерпола – истиче Александар Шоштар, некадашњи голман наше репрезентације, освајач олимпијског злата 1988. и бронзе 2000. године.

Од Ламбаше прошло 22 године

Нови члан Бироа ЛЕН, један од деветорице, је први наш ватерполо функционер (председник је ВК Партизан) после пуне 22 године у овом телу, после Анте Ламбаше, једног од најутицајнијих пливачких и ватерполо функционера свих времена.

– Мислим да наш избор отвара врата да у перспективи мудром политиком урадимо оно што је неопходно да ватерполо уопште, а самим тим и наш ватерполо, подигнемо на још виши ниво и тако поправимо његово место, пре свега у оквиру европске и светске федерације водених спортова, јер се ватерполо у оквиру матичних федерација налази тек на четвртом месту – иза пливања, скокова у воду и синхроног пливања. То се нарочито добро може видети на светским првенствима на којима су ови спортови и по интересовању гледалаца, спонзора и самих домаћина испред ватерпола. Уосталом то се види и по односу саме организације – сматра Шоштар.

Кривце не би требало тражити у другим деловима ЛЕН и ФИНА.

– Гро кривице је сигурно на људима из ватерпола. Нико није никаквим декретом сместио ватерполо на то место и није потребан нови декрет да се подигне његов ранг, него да људи из ватерпола подигну на много виши ниво оно што раде. У томе је суштина. Биро ЛЕН ме је изабрао за везу, спону са Техничким комитетом за ватерполо и то повећава могућност већег утицаја ватерпола у оквиру ЛЕН – каже Александар Шоштар је и члан Техничке комисије за ватерполо Светске федерације водених спортова (ФИНА), а при свакој ревизији програма олимпијских игара ватерполо се најчешће помиње као спорт са неизвесном олимпијском будућношћу.

– ЛЕН, као организација која представља и европски ватерполо је животно заинтересована за опстанак ватерпола на олимпијским играма. Наравно ЛЕН нема ингеренције ФИНА, али у оквиру свог деловања може да делује у том смеру. Ватерполо је најразвијенији у Европи, али још има простора да се ојача и да му се повећа популарност, а то би могло да послужи као смернице за рад осталим континенталним организацијама. У доста азијских земаља игра се ватерполо, али углавном није на довољно високом нивоу, развијен ватерполо имамо у Аустралији и Америци, а нови замах ватерполу у Јужној Америци дала је организација Олимпијских игара у Рију 2016. године. Ватерполо имамо чак и у Африци, мада недовољног квалитета, али требало би радити на стварању услова да се ФИНА више посвети напретку ватерпола. Успех би се као бумеранг вратио у Европу и нама у Србију, иако је наш ватерполо и даље на завидном нивоу у односу на све остале – каже Александар Шоштар.

Партизан једнако Савез

Ипак, наш ватерполо чека на ново олимпијско злато од 1988. осме године када су Шоштар и другови, репрезентативци СФРЈ тријумфовали на Играма у Сеулу. Са четири последњих игара ватерполисти су се, истина, враћали са медаљама – 2000. као репрезентативци СРЈ са бронзом, а затим као репрезентативци Србије 2004. са сребром, а 2008. и 2012. са бронзаним одличјима. Можда је један од разлога за то, макар најмањи, и то што предуго нисмо имали своје представнике у врху европске и светске ватерполо организације. Али, то је, сматра Шоштар, проблем и са већином наших спортова.

– Мислим да је разлог за то недостатак стратегије која је раније постојала и када су се наши спортски функционери бирали и усмеравали ка међународним спортским организацијама. Та стратегија је делом ослабила увођењем једногодишњих мандата, делом због санкција, али и неажурношћу наших спортских савеза. Као спорт и, ако хоћете, као држава морамо да донесемо нову стратегију и да искористимо сваки успех нашег спорта да форсирамо своје људе јер то само може да донесе бољитак нашем спорту – каже Александар Шоштар и додаје да су, иако је умногоме сам изнео сопствену кандидатуру, изабран као представник Србије и да су за то заслужни и његов клуб Партизан и Ватерполо савез Србије.

– На неки начин између Партизана и Савеза може се повући знак једнакости – не буквално, јер савез је више од клуба. Он је надоградња, али подсетићу вас да су на Олимпијским играма у Лондону сви чланови наше ватерполо репрезентације на неки начин као играчи „прошли” кроз Партизан. Тако је било кроз читаву историју нашег ватерпола – подсетио је Шоштар.

----------------------------------------------------------------

Стоп за „или ја, или нико”

Спортско-дипломатска стратегија, према Шоштаревом мишљењу требало би да излечи једну стару бољку:

– Праксу „или ја, или нико други” морамо да искоренимо из нашег спорта јер је то против њега. Ако немамо квалитетне људе које можемо да убацимо у међународне спортске федерације онда морамо на томе одмах да почнемо да радимо. У јавности, па чак ни у самом спорту, чини ми се, не постоји свест о важности тога и сваки избор до сада могао би се, верујем, подвести под изузетно лично ангажовање у оквиру организације и способност, уз наравно спортску репутацију те особе. Мислим да спортска јавност није свесна успеха и значаја који су у међународним организација својим избором, а затим и деловањем, постигли рецимо у одбојци Александар Боричић, или у стоном тенису Александар Матковић, за којег мало ко зна да је потпредседник Европске стонотениске федерације...