Ускоро нови академици

У Српској академији наука и уметности (САНУ) јуче је одржана конференција чланова САНУ, на којој су разматрани предлози за кандидате за редовне, дописне и иностране чланове ове институције. На конференцији, коју је водио Љубисав Ракић, потпредседник академије, предложено је 82 кандидата, за редовне чланове 24, за дописне 51 и седам за иностране. Сви кандидати иду на гласање на изборну скупштину, која је заказана за 1. новембар.

Највише кандидата било је из области медицинских наука (15), математике, физике и гео-наука (14), из друштвених наука (13), по девет из историјских наука, области језика и књижевности и ликовне и музичке уметности, осам из техничких наука, и пет из области хемијских и биолошких наука.

Секретар Одељења друштвених наука Војислав Становчић нагласио је у реферату да је све више друштвених дисциплина а све мањи број чланова њиховог одељења. Становчић је рекао да је од 2001. до 2011. преминуло 10 чланова одељења, а да у претходна три изборна циклуса није примљен ниједан нови члан. Због тога су, како је истакао, престала да постоје три одбора Одељења друштвених наука.

У дебати која је покренута после протоколарног дела конференције, Зоран Ковачевић, председник огранка САНУ у Новом Саду, нагласио је да за 20 година колико постоји војвођански огранак, Одељење медицинских наука САНУ није подржало ниједног кандидата из Војводине, додајући да о предлозима које им шаљу из Новог Сада, одељење одлуку о томе редовно препушта Скупштини САНУ.

– У чему је проблем? У рефератима смо чули махом интересантне и значајне податке из биографија кандидата, али се није експлицитно истакао њихов допринос за одређену област, што би овде требало да буде кључно питање – рекао је Ковачевић.

Академик Василије Крестић је истакао да није случајно Одељење друштвених наука у кризи када је такво било и излагање секретара овог одељења. „Имам утисак да је и сам секретар у кризи када нас упозорава да је Кант велики филозоф. Немам намеру да критикујем, али треба о свему да водимо рачуна како би опстало ово одељење”, нагласио је он. Крестић је, као потписник предлога за избор дописног члана Косте Чавошког у редовног члана (који је без подршке Одељења друштвених наука), нагласио да је непримерено што је говорећи о биографији Чавошког, секретар извлачио из контекста његове текстове и политизовао овај предлог.

Академик Федор Месингер јавио се за реч, будући да његов предлог, којим је са академицима Стеваном Караматом и Видојком Јовићем подржао избор Часлава Оцића за редовног члана, није увршћен у изборну процедуру, јер како је наведено, предлагачи нису из исте области наука као и кандидат. Потпредседник САНУ Љубисав Ракић је одговорио да је предлог разматран са правницима и да је о њему одлучивала комисија која је прегледала предлог и упоредила га са статутом САНУ. Комисија је, рекао је Ракић, одлучила да предлог не може бити увршћен у изборну скупштину. Ракић је нагласио и да ће ускоро бити расправљано о Правилнику о избору чланова и новом статуту, који би, додао је, требало да буде у примени већ од децембра.

Академик Мирослав Марјановић је указао да је математичар Раде Живаљевић (предложен за кандидата из институције ван САНУ), остао без подршке Одељења за математику, физику и гео-науке, добивши 12 од потребних 14 гласова, и подсетио да је његов заједнички рад на Циглер-Живанчевићевој формули цитиран више од 100 пута у најважнијим међународним публикацијама. „Живанчевић се бави најпрестижнијом облашћу у математици, алгебарском топологијом, која до сада није била заступљена у САНУ”, подсетио је Марјановић.