Uskoro novi akademici

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) juče je održana konferencija članova SANU, na kojoj su razmatrani predlozi za kandidate za redovne, dopisne i inostrane članove ove institucije. Na konferenciji, koju je vodio Ljubisav Rakić, potpredsednik akademije, predloženo je 82 kandidata, za redovne članove 24, za dopisne 51 i sedam za inostrane. Svi kandidati idu na glasanje na izbornu skupštinu, koja je zakazana za 1. novembar.

Najviše kandidata bilo je iz oblasti medicinskih nauka (15), matematike, fizike i geo-nauka (14), iz društvenih nauka (13), po devet iz istorijskih nauka, oblasti jezika i književnosti i likovne i muzičke umetnosti, osam iz tehničkih nauka, i pet iz oblasti hemijskih i bioloških nauka.

Sekretar Odeljenja društvenih nauka Vojislav Stanovčić naglasio je u referatu da je sve više društvenih disciplina a sve manji broj članova njihovog odeljenja. Stanovčić je rekao da je od 2001. do 2011. preminulo 10 članova odeljenja, a da u prethodna tri izborna ciklusa nije primljen nijedan novi član. Zbog toga su, kako je istakao, prestala da postoje tri odbora Odeljenja društvenih nauka.

U debati koja je pokrenuta posle protokolarnog dela konferencije, Zoran Kovačević, predsednik ogranka SANU u Novom Sadu, naglasio je da za 20 godina koliko postoji vojvođanski ogranak, Odeljenje medicinskih nauka SANU nije podržalo nijednog kandidata iz Vojvodine, dodajući da o predlozima koje im šalju iz Novog Sada, odeljenje odluku o tome redovno prepušta Skupštini SANU.

– U čemu je problem? U referatima smo čuli mahom interesantne i značajne podatke iz biografija kandidata, ali se nije eksplicitno istakao njihov doprinos za određenu oblast, što bi ovde trebalo da bude ključno pitanje – rekao je Kovačević.

Akademik Vasilije Krestić je istakao da nije slučajno Odeljenje društvenih nauka u krizi kada je takvo bilo i izlaganje sekretara ovog odeljenja. „Imam utisak da je i sam sekretar u krizi kada nas upozorava da je Kant veliki filozof. Nemam nameru da kritikujem, ali treba o svemu da vodimo računa kako bi opstalo ovo odeljenje”, naglasio je on. Krestić je, kao potpisnik predloga za izbor dopisnog člana Koste Čavoškog u redovnog člana (koji je bez podrške Odeljenja društvenih nauka), naglasio da je neprimereno što je govoreći o biografiji Čavoškog, sekretar izvlačio iz konteksta njegove tekstove i politizovao ovaj predlog.

Akademik Fedor Mesinger javio se za reč, budući da njegov predlog, kojim je sa akademicima Stevanom Karamatom i Vidojkom Jovićem podržao izbor Časlava Ocića za redovnog člana, nije uvršćen u izbornu proceduru, jer kako je navedeno, predlagači nisu iz iste oblasti nauka kao i kandidat. Potpredsednik SANU Ljubisav Rakić je odgovorio da je predlog razmatran sa pravnicima i da je o njemu odlučivala komisija koja je pregledala predlog i uporedila ga sa statutom SANU. Komisija je, rekao je Rakić, odlučila da predlog ne može biti uvršćen u izbornu skupštinu. Rakić je naglasio i da će uskoro biti raspravljano o Pravilniku o izboru članova i novom statutu, koji bi, dodao je, trebalo da bude u primeni već od decembra.

Akademik Miroslav Marjanović je ukazao da je matematičar Rade Živaljević (predložen za kandidata iz institucije van SANU), ostao bez podrške Odeljenja za matematiku, fiziku i geo-nauke, dobivši 12 od potrebnih 14 glasova, i podsetio da je njegov zajednički rad na Cigler-Živančevićevoj formuli citiran više od 100 puta u najvažnijim međunarodnim publikacijama. „Živančević se bavi najprestižnijom oblašću u matematici, algebarskom topologijom, koja do sada nije bila zastupljena u SANU”, podsetio je Marjanović.