Наде и стрепње демократа

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Мит Ромни и републиканци прижељкују репризу, Барак Обама и демократе се надају новој премијери. После неочекивано бледог наступа у првој председничкој дебати у Денверу, на данашњој другој Обама не може себи да приушти да остави сличан утисак безвољног и превише увиђавног кандидата, јер то може да га кошта избора. Са друге стране, подједнако изненађујућа енергичност и агресивност Ромнија од пре 13 дана, која је његову дотле губитничку кампању преообразила у потенцијално добитничку, излаже републиканског кандидата ништа мањем притиску да у другом дуелу потврди тај замах и буде још убедљивији.

Све ово обећава добру представу вечерас у 9, по времену на источној обали САД (три ујутру по нашем). Дебата се одржава у дворани Хофстра универзитета, на Лонг Ајленду, држава Њујорк, а за разлику од првог „саслушања” у Денверу када је питања постављао само телевизијски водитељ, овога пута то ће чинити публика у дворани, одабрана тако да буде узорак „просечне” Америке.

Путоказ председнику како се треба борити у међувремену је дао потпредседник Џо Бајден, који је у полемици са Полом Рајаном, показао енергију, агресивност и страст у одбрани досадашње политике и образлагању планова за нови мандат. Од Обаме међутим нико не очекује да Бајдена имитира, поготово не у агресивности, која му није својствена („Он у души остаје професор колеџа”, објаснио је то коментатор „Вашингтон поста”), али не би смео да буде онолико пасиван као први пут.

У редовима демократа, које је у једном моменту после Денвера захватила паника, нови дуел се сада дочекује са већим оптимизмом, али наде су и даље праћене стрепњама. Сам Обама је, изложен великом незадовољству своје базе, нови дуел схватио знатно озбиљније од првог, што потврђује његова тродневна изолација посвећена искључиво припремама за дебату, у једном голф одмаралишту у Вилијамсбургу, Вирџинија.

Тема ће овог пута бити подједнако унутрашња и спољна политика. У првој области теме су непромењене: економија, незапосленост и проблеми буџетског дефицита и америчког државног дуга који је, зависно од коришћене методологије, између 70 и 100 бруто националног производа.

У спољној политици, изазивач Ромни Обамин учинак све чешће пореди са оним Џимија Картера, председника од 1979. до 1983. – периода обележеног кризом са опсадом америчке амбасаде у Техерану и држањем дипломата као талаца, која је тадашњег демократу у Белој кући коштала другог мандата.

Ромни у овом погледу у завршници кампање промовише формулу једног од најуспешнијих републиканских председника – Роналда Регана: „мир кроз снагу”, која значи да Америка мора да витла својим „великим штапом”, како би спречила да њени противници дижу главу.

Конкретно, Обами, коме је донедавно баш чврстина у борби против тероризма, при чему је „драгуљ у круни” била ликвидација Осаме бин Ладена, била веома солидан адут, Ромни приписује млакост према Ирану и његовим нуклеарним амбицијама, неодлучност у сиријској кризи, а надасве најновије погоршање ситуације у Либији, где су 11. септембра тамошњи џихадисти убили америчког амбасадора и још тројицу дипломата.

Иако је прва дебата поправила Ромнијев рејтинг и готово сасвим поништила предност коју је дотле имао Обама, изборна математика и даље актуелног председника види као победника.

Да ће он 6. новембра освојити други мандат, показује и најновије истраживање бирачког расположења које је у недељу спровео „Вашингтон пост”, где се за Обамину победу изјаснило 57 одсто анкетираних, док је Ромнија за фаворита прогласило 33 одсто.

У том истраживању постављена су и неке друга, за ова истраживања неуобичајена питања, да би се добила целовитија слика како грађани доживљавају два председничка кандидата. Али много више бирача би Обами радије него Ромнију поверило улогу „беби ситерке” – да им причува дете (49:36 одсто), као и да у његовим рукама буде кормило брода који је наишао на олују (48:44).