„Замрзавање“ Косова и Европе

Председник Томислав Николић поручио је, у интервјуу „Новостима”, да ће Србија ако јој званично поставе услов Европа или Косово одустати од европског пута, јер „када нам се и званично испречи зид, онда политика и Европа и Косово неће бити могућа”. А да ли би, у том случају, постојала опасност да Србија остане не само без Европе, већ и без Косова?

„Није немогућ тај сценарио.” Штавише, тај сценарио се у овом тренутку неопозиво и догађа”, каже политички аналитичар Дејан Вук Станковић.

Подсећајући да је изјава председника Николића последица онога што се догодило приликом саопштавања извештаја ЕК и помињања речи „територијални интегритет Косова”, он каже да она не представља посебно изненађење, имајући у виду неке елементарне политичке околности у којима се одвија наш политички живот, Устав Србије, стање у политичкој елити и стање у јавном мњењу.

 „За сада се и даље крећемо у неком мору неодређености, односно у некој врсти политике и Косово и ЕУ, која декларативно звучи примамљиво за бирачко тело, а у реалности почиње невероватно да личи на то да нема ни Косова ни ЕУ”, констатује он.

Али, Николић је и у свом говору на Генералној скупштини УН, почетком овог месеца, нагласио да Србија „није спремна, не може и никада, ни под којим условима, неће да призна, ни експлицитно ни имплицитно, једнострано проглашену независност своје јужне покрајине”.

Вук Станковић потврђује да постоји континуитет у Николићевим наступима о питању Косова. „Он врло снажно као председник Србије заговара ту политику одбране Косова, без обзира на политичку цену тога када је реч о европским интеграцијама, што је отварање простора, средњорочно, за неку врсту стратешке алтернативе ЕУ”, каже и објашњава да при томе мисли на приближавање Русији.

То, према његовим речима, несумњиво следи уколико се чврсто држите тог опредељења да не прихватате европско становиште у вези са Косовом. „А европско становиште о питању Косова се у великој мери разликује од становишта које је прихваћено у политичкој елити у Србији, било да се ради о елити која је на власти, било да се ради о елити која је опозиција, изузев ЛДП-а. Ту је разлика у формулацији. Садржински гледано, то смо, мање-више, уз неке реторичке разлике имали и у неком претходном периоду”, мисли наш саговорник.

На питање да ли Николићеви ставови личе на образац „више од аутономије, мање од независности”, Вук Станковић одговара да тако нешто не искључује, али да ћемо заправо прецизан одговор на то питање добити када буде саопштена државна стратегија о Косову. „Оно што се може ишчитати између редова већ сада  јесте то да ово може бити тачка дистанцирања између Београда и Брисела и да никога у будућности не треба да чуди да ћемо имати једну врсту паузе у европским интеграцијама. Наравно, повезано негде и с неком базичном несклоношћу Европе да прими нове чланове у неком средњорочном периоду, након приступања Хрватске.”

Владимир Тодорић, директор Центра за нову политику, прво указује на то да је „дошло до рата саопштењима и изјавама у владајућој коалицији” и да постоје „опречни ставови премијера и потпредседника владе, као и председника у односу на владу, што показује да немамо заједничку платформу, већ да се она формира у ходу”.

Кад је реч о изјави председника Николића да нећемо у Европу, ако затраже Косово, Тодорић каже да та изјава говори о томе да председник жели да замрзне однос какав постоји са ЕУ, да Србија задржи погодности које је до сада добила, нарочито у погледу визне либерализације и укидања царина за извоз, а да не иде даље. „Мислим да то није реална опција и да бисмо, уколико бисмо ушли у сукоб око Косова са ЕУ, врло брзо изгубили привилегије које смо до сада добили и да би онда притисак почео да се повећава”, истиче Тодорић.  

Према његовом мишљењу, актуелна залагања не личе на идеју „више од аутономије, мање од независности”. „Ја уопште не могу да оценим шта је то што нова влада жели да уради у погледу Косова. Ту постоје две опције. Једна опција је да се иде ка подели. Лично мислим да је то нереално. Друга опција је да се иде ка аутономији севера, уз очување гаранција за Србе на југу. Проблем је што та друга опција подразумева аутономију унутар независног Косова, и то је оно што још ниједан српски политичар није никада изјавио. Али то је једино што је у принципу у овом тренутку могуће. Трећа опција је да се сви праве да проблем не постоји, да купују време, да се љуте на Европу, али то ће произвести проблеме прво за њих, а онда за све нас”, уверен је наш саговорник.

Сматрајући нереалним замрзавање односа са ЕУ, он указује и на изјаву Јелка Кацина, известиоца Европског парламента да ЕУ није самопослуга, да из ње не можете узети само оно што вам се свиђа.

Упитан, потом, да ли онда председник рачуна на Русију као излаз, Тодорић одговара да „не можемо сви да се спакујемо и одемо тамо”, јер је Србија трговински упућена на европско тржиште. „То је економски неодржива варијанта, будући да наша економија зависи, пре свега, од италијанског и немачког тржишта, а онда и од суседних тржишта”, закључује он.