Обманама никад краја

Следећег понедељка, дакле 26. марта, најновија су обећања надлежних, трамваји ће, званично, поново превозити путнике старом трасом преко Аутокоманде. Стручњаци за пријем радова дали су благослов, па сада  путницима преостаје да уживају у чистим возилима, удобном, безбедном превозу и по реду вожње прецизном распореду.

До ових будућих благодети стигло се уз мало муке. Ваља подсетити на које.

Радови на обнови саобраћајница и трамвајских баштица на Аутокоманди почели су крајем септембра минуле године. Предвиђени  рок за завршетак посла био је три месеца, односно крај 2006, па је тако 13. октобра Бојан Станојевић, градски менаџер, изјавио: "Презадовољни смо како теку радови, а радници раде и посао који је планиран за трећу фазу. Имамо и среће јер нас служи лепо време".

Отварање за саобраћај три коловозне траке према центру града требало је, по плану, да буде обављено 23. октобра. О томе ће Бојан Станојевић:

"Отварање тог дела пута биће око 31. октобра. Све тече по плану, чак се раде и фазе које су заказане за касније".

Стигао је убрзо и Свети Лука, 31. октобар. Огласио се Бранко Смиљанић, помоћник градског секретара за саобраћај:

"Касни отварање коловоза према граду. То је требало учинити пре осам дана. Сређујемо горњи слој моста, а паралелно са тим обавили смо већину радова у подножју моста, такође поправљамо и прилазне рампе са аутопута, што је предвиђено другом и трећом фазом".

Коначно, тракама према центру возила су кренула 20. новембра, а Бранко Смиљанић је дан касније изјавио "да ће, упркос овим мањим кашњењима, све бити урађено на време".

Радило се даље, а 23. децембра Бојан Станојевић каже:

"Радови на Аутокоманди биће продужени за 15 дана, јер се испоставило да је трамвајски мост у лошијем стању него што се очекивало". Већ 16. јануара 2007. он објашњава да не жели да лицитира датум завршетка радова:

"Дошло је до озбиљног неслагања између пројекта поправке и стања на терену. Mного je лошије стањe него што је било предвиђено".

Крај радова се не назире, а 26. јануара јавност сазнаје разлог "малог" кашњења. Помиње се "постављање бетона који мора да буде знатно чвршћи него што је предвиђено пројектом". Нова најава завршетка радова је средина фебруара и тада Бојан Станојевић оптужује грађевинаре за незнање и вели да "нема појма када ће радови на Аутокоманди бити завршени".  

И тако смо стигли до почетка текста.

Порука целе ове приче о роковима своди се на две дилеме.

Прва је: да ли су инвеститори, односно надлежне градске власти, кадри да се носе са том врстом великог посла? Сасвим је сигурно да њихова добра воља није недостајала, али је, такође, велико питање да ли је то довољно. Како ли ће тек изгледати изградња моста преко три воде на Сави која, по природи ствари, траје годинама?

Друга дилема је: да ли и колико у овом послу има неких других работа о којима се упорно ћути? Главни извођач радова аустријска фирма "Свителски" ћути, јер "нема разговора са медијима док радови трају". Као да су радови војна тајна, или као да их баш ти Београђани не финансирају. Ћуте као заливени и подизвођачи радова. Зашто, ако је све у најбољем реду? А није.