Приноси мали, вишкови велики

Чачак – Ратари не смеју да се обрадују ни добром роду, јер и то може да буде залудан труд и бачен новац. Познати повртари у чачанском крају недавно су преорали недирнута купусишта или чекају последњу прилику како би извезли вишак кромпира, пошто на нашим тржницама нема више купаца за њихову робу.

Томислав Прелић из Прељинске Балуге јесенас је имао седам и по хектара под купусом и продао само 19 вагона, на њиви, по пет и по динара за килограм. Ономад је заорао 35 вагона овог поврћа, ради припреме њиве за нову сетву, сећајући се да је род из 2005. године бележио и цену од 25 динара.

Кромпираши су сличне судбине. Лане, у ово доба, килограм њихове робе достизао је цену од 36 динара, док им сада накупци нуде тек по четири динара и својим каналима кромпир продају у некој од суседних земаља. Раде Ђекић, председник Групације за кромпир у Пословној заједници за воће и поврће, изјавио је да произвођачи још држе 20.000 тона кромпира за јело. Наше тржиште је мало, мали су и изгледи за извоз, па страхује да ће део тог вишка завршити на сметлишту.

Тако је, ето, кад добро роди. Произвођачима се сад предлаже да, уместо црвених сората кромпира које обилато рађају, сеју беле са мањим кртолама, јер се то лакше продаје у иностранству. Сељаци, са своје стране, тврде да су препуштени сами себи и да их је држава заборавила.

– Код нас, у биљној производњи, избор културе постао је обична лутрија. Нема поузданих мерила због којих би се човек определио за ово или оно, већ се уздамо у срећу. Поред тога, производња је у свим областима увећана, пошто се пољопривредом сада баве и радници који су остали без посла у граду – каже нам Милија Ковачевић (53) земљорадник из поморавског села Трбушана.

На Агрономском факултету у Чачку, почетком месеца, одржано је саветовање о биотехнологији и представљен рад професора др Бранислава Влаховића, са Пољопривредног факултета у Новом Саду, о обележјима производње кромпира на Балкану. Шта тврди наука?

У Србији се кромпир сеје на 99,5 хиљада хектара и са приносом од 9,6 тона по хектару претпоследњи смо међу осам држава. Испред нас су Турска (26,3 тона) Грчка (19,6), Албанија (16,4) Румунија (14,2) Македонија (13,6) и Бугарска (13,6) а иза нас једино БиХ (8,7). У земљама Западне Европе сваке године роди 36,1 тона на хектару, па се Србија са својим приносом сврстала међу најслабије произвођаче на свету. Наведени су и разлози: уситњене површине, неквалитетно семе, без агротехничких мера и наводњавања, рђава заштита.