Хајдук је већ дуго на апаратима

Ако се нешто догоди у хрватском фудбалу а Здравко Реић то не зна, то се онда, заправо, и није догодило. Кад је овај врсни новинар „Слободне Далмације” прошле јесени славио у свом Сплиту 70. рођендан било је много познатих лица из хрватског јавног живота, а пријатно вече зачинили су тамбураши из београдске Скадарлије…

Међутим, ових дана у Сплиту никоме није до песме, јер једино име које би у том граду победило на сваком референдуму – Хајдук – пролази кроз најтеже тренутке у својој 102.годинедугој историји. У таквом је минусу да га не би извадила ни серија победа попут оне чувенепротив Партизана у Београду 1976. године (6:1). Реч је, ни мање ни више, о тренутном дугу од 15милиона евра…

– Имам обичај да кажем да у Сплиту на референдуму сигурно побеђују само две ствари: Хајдук и ако треба гласати за дужи живот – рекао нам је пре свега Реић и објашњава да је „Хајдук већ дуго на апаратима” и да је дан за наплату кад тад морао доћи.

Како каже, клубу прети стечај још од 1999. године, када је дуготрајном „судовању” с Робертом Јарнијем дошао крај. Јарни је још 1992. отишао у Бари за десет милиона немачких марака, а Хајдук уместо договорена два милиона узео четири. Овај врхунски леви бек је још тада тужио клуб, али узалуд…

– Хајдук су до овде довели они који су дуг направили, људи из ХДЗ-а који су га преузели и повлачили низ лоших потеза, почев од тог трансфера. Јарни их је тужио, али пошто је суд био под шаком ХДЗ-а то дуго није долазило на наплату. Суштински, проблем је у томе што председници направе дугове, а кад оду из клуба, други враћају њихове дугове. Председници лако дају обећања играчима, а мало тога могу да испуне. Знам да је иста слика и код вас у Србији.

Хајдука су покушали да спасу од понора маневром државе, али преобликовање из удружења у с.д.д. (спортско деоничарско друштво) нису довршили и то је био ударац који је клуб довео до ивице понора:

– Да не би отишао у стечај, тадашњи премијер Иво Санадер, велики навијач Хајдука, и министар спорта Драган Приморац смислили су преобликовање кроз Закон о спорту, да сав дуг државе припадне граду Сплиту који је добио и 56 одсто номиналне вредности клуба. А шта је заправо права вредност клуба, то нико живи не може да одреди, јер како да збрајаш историју, пехаре, вредност играча која је увек виртуална категорија… У међувремену је покренута велика акција најватренијих навијача Хајдука, Торциде, основане још 1950. године, па су они почели да откупљују деонице. И њих 6.253 откупило је деоница за укупно седам милиона куна (око милион евра), што је 3,86 посто власништва. Бошњачки Хрват, тајкун Јако Андабак, који има највише деоница, тачно 5,22 посто, уложио је 14 милиона куна (близу два милиона евра).

Када је крајем новембра 2008. с.д.д. Хајдук уписан у регистар Трговачког суда одблокиран му је рачун после десет година и тек тада је, како су неки приметили, почео да ради легално. Тада је објављено да има 166.070 деоница укупне вредности 81.035.000 куна (око 10,8 милиона евра). И тако се догодило „чудо”: клуб коме је стечајни управник куцао на врата одједном је добио позамашна средства на рачуну…

– Додатни проблем је било то што град није завршио приватизацију – говори Реић. – Град је по закону био дужан да од својих 56 одсто прода неком приватнику 30 одсто, а да задржи 25 одсто акција плус једну контролну, као гаранцију да, рецимо, неко не може да пресели Хајдук у Београд или Скопље, односно промени име клуба. Кад је Хајдук 2008. добио те велике паре, десетак милиона евра, онда је кренуо у трку с Динамом који је, за разлику од њега, знао да прода играче. Играчи су добијали фараонске уговоре, на пример Вејић је имао годишњу гажу од 500.000 евра и тако је почело неконтролисано трошење и дошло се до тога да функција председника није више волонтерска. Сад председник клуба има 8.000 евра месечно, а још два члана управе плате по четири-пет хиљада. Поврх свега нису знали да продају играче и тако је то богатство копнило…

Да би се држава одбранила од евентуалних критика да Хајдук није дала Сплиту за џабе, закон предвиђа да је град дужан да 30 одсто од продаје свог дела акција преусмери држави. У међувремену оживели су неки стари дугови, после случаја с Јарнијем, на наплату су дошли Морнар, Хибић, Турковић и многи други.

Иронија је да је Закон, уз Санадеров благослов, прављен због Хајдука, а да је клуб доспео у ову ситуацију…

– Хајдук је први преобликован на ту финту. Сада ће и многи други кренути у том смеру, да би се решили дуга према држави… Већ је слично изведено с Цибалијом, Шибеником, а најновији случај је кошаркашки клуб Сплит.

Контроверзни градоначелник Сплита Жељко Керум се последњих дана дословно уплашио за свој живот, јер навијачи су побеснели после одлуке Градског већа (12. октобра) да не одобри клубу гаранције за кредит, што је значило корак до стечаја (одлука је три дана касније преиначена).

– Торцида је спасила Хајдук својим притиском. Али, видимо парадокс да град као већински власник није именовао управу већ је то учинио надзорни одбор којег су поставили навијачи кроз удругу „Мој Хајдук”, практично је то улица. Што се тиче Керума, он је кривац број један јер није спровео приватизацију до краја, већ је чекао и кад је видео да је све отишло доврага онда је изборе препустио навијачима. Претходно је угурао у управу своје пријатеље, пекаре, месаре, керамичаре… Зато испада да је Санадер је Хајдуков светац…

Александар Милетић

-----------------------------------------------------------

Спорт је потцењен, а култура није

„Проблем је то што је спорт потцењен у Хрватској. Култура је заштићена законом као важна друштвена активност, свим тим певачима се плаћа и социјално и здравствено, а видимо да је спорт третиран као волонтерска активност. Сада олимпијци, заједно с помоћником министра Петром Скансијем, траже да спорт постане битнадруштвена активност, у рангу културе. Ако се то деси, а требало би, онда ће у прорачуну државе и града буџети бити у складу с тим. Недопустиво је да град Сплит плаћа само 13 тренера,а чак 400 људи запослених у позоришту. Српски спорт је ту отишао далеко јер имате национална признања од којих може пристојно да се живи”.

-----------------------------------------------------------

Светски шоу од кога су сви профитирали, осим – клуба

Прошле године у Сплиту се одиграо догађај с којег је слика обишла свет. Европски првак Барселона је дошла на ноге Хајдуку који је славио стоти рођендан. Ипак, клуб није имао неке богзна какве користи од тога. Здравко Реић објашњава:

– Сви хотели су били пуни, све је радило, све се продавало, на стадиону је било 30.000 људи, а многи су довели супруге да троше два дана док су они на фудбалу. Из Пескаре је дошао пун брод туриста да гледа меч, било је и Хајдукових старих симпатизера из Србије. Туризам је побрао све то, а Хајдук није добио ни пару. Помињем то јер држава мора да буде доследна: како се финансирају војска, култура, туризам, здравство, тако и Хајдук и спорт.

-----------------------------------------------------------

Динамов трик

О ривалу из Загреба…

„Динамо је остао удружење грађана за разлику од Хајдука ту вреде други закони, идеш у минус а нико не одговара, а Хајдук више није у тој ситуацији. Динамо је 1999. извео трик, прогласио стечај Кроације д. д., тако су се тада звали, и сви повериоци су остали насукани, мада се Просинечки још с њима гони на суду…”

-----------------------------------------------------------

Шта су говорили Безби и Миљанић

„Не може да дође у спорт неко ко се бави нафтом. У спорту су други токови, нека друга правила. Миљанић је стално причао шта му је једном рекао сир Мат Безби: Да би се постао играч потребно је пет година, да би неко постао тренер – десет година, а председник – барем 20 година. Јер за разлику од играча који мисли само на своју каријеру, тренера који мисли о целом тиму, председник мора да зна све о свакоме, о цепачима улазница, благајницима, играчима, судијама, министрима…”, говори Здравко Реић.

-----------------------------------------------------------

Предност уласка у Европску унију

О играчима као потенцијално највећем капиталу клубова…

„Шта је капитал фудбалских клубова?То су играчи, мада не знамо поуздано колико они вреде. Проблем нас земаља из некадашње Југославије је што, осим Словеније, нисмо у Европској унији. Словенци, пошто нису странци, могу да играју у европским клубовима колико хоћеш. Кад си странац из Хрватске или Србије, знатно теже се продајеш од Бразилаца или Аргентинаца ако си иста класа. Пошто Хрватска догодине улази у ЕУ, онда ће се лакше продавати њени играчи и то ће много значити клубовима. Рецимо, Хајдук има 18-годишњег Јосипа Радошевића, који је налик Аргентинцу Камбијасу, а већ вреди пет милиона евра”.

-----------------------------------------------------------

Бокшић и пиштољ…

О томе како је некадашњи играч Хајдука Ален Бокшић постао најплаћенији играч енглеске Премијер лиге 2000. године…

„Кад је потписао за Мидлзбро за дневну плату од 25.000 марака дневно (заправо 63.000 фунти недељно) био најплаћенији играч на Острву, рекао је: Нисам никоме ставио пиштољ на главу да ми дају те паре”.

Мораш да платиш за победу…

О корупцији у хрватском фудбалу…

„У спорту је велика корупција, у свим колективним спортовима судије одлучују ко ће бити првак. Председник клуба Хрвоје Малеш је направио клопку, дао је шефовима судијске организације Ширићу и Ђедовићу 30.000 евра за поштено суђење, онда их је полиција ухапсила. Али Хајдуку сад суде горе него пре”.

-----------------------------------------------------------

Преко Требиња у Реал…

Реић подсећа како је данашњи играч Реала Лука Модрић с 18 година морао из Динама на позајмицу у Зрињски (БиХ):

„Лука Модрић је измислио сам себе,а није га измислио Здравко Мамић. Јер онај ко прође Требиње и Бањалуку као млад играч тај мора да сазри преко ноћи”

-----------------------------------------------------------

Ко не жели у државни тим заувек је прецртан

„Они играчи који играју за државни тим најбоље се продају, а видим да неки српски играчи не размишљају тако. Код нас нема шансе да неко одбије селектора. Недавно је ватерполиста Михо Бошковић рекао како би да узме једногодишњу паузу у репрезентацији, а онда му је Савез рекао да никад више неће да игра”.

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО. Казнени простор српског фудбала је Це Зе.

. Звезда и Партизан не плаћају порез. Само гледаоци плаћају порез на глупост.

. Ми смо земља богатих фудбалера и сиромашних клубова.

. Кошаркашки клубови траже хитну помоћ – касу на касу.

. Управе наших фудбалских клубова су добри продавци, али лоши купци.

. Фудбал нам је на умору. Менаџери кољу тог вола за кило меса.

. Код нас фудбал полако постаје најспореднија споредна ствар.

. Држава не зна шта ће са клубовима, а фудбалери не знају шта ће са лоптом.

. Док донесемо закон о финансирању спорта, сви наши клубови ће испасти из европских лига.

. Новак се сам финансира. Да је чекао државу, још би тренирао у празним базенима.

. У Србији од фудбала могу да живе још само кладионице.

Драгутин Минић