Имају пасоше, немају забране

Двојно држављанство високих функционера Србије није забрањено, а све што није забрањено – дозвољено је. Стручњаци кажу да о томе не постоје никакви прописи, али да разлози морала и пристојности налажу да се преиспита могу ли државни функционера имати две мајке државе. Ако неко има и друго држављанство, онда се поставља и логично питање – чије интересе заступа и за кога ради.

Истрага против бившег министра Оливера Дулића и захтев тужилаштва да му привремено одузме три путне исправе, два српска пасоша, дипломатски и обичан и хрватски пасош, отворило је низ питања.

У законима који регулишу рад владе, парламента, министарстава и државне управе нема одредаба које кажу да, на пример, чланови владе, председник парламента или државни секретари могу бити искључиво држављани Србије.

Директор Института за упоредно право др Јован Ћирић каже да држављанство постављених функционера у Србији није решено ниједним прописом, али да то и није правно већ етичко питање.

– Двојно држављанство високих функционера морално је проблематично. Формално-правно нема никаквих сметњи, али у „озбиљним” државама не би могао да буде министар или председник парламента неко ко има двојно држављанство. Аустрија чак и за обичне грађане тражи испис из другог држављанства, то је услов да би се добило аустријско држављанство, а код нас највиши функционери могу имати двојно држављанство – каже Ћирић.

Он подсећа да кандидати за студије на Криминалистичко-полицијској академији пролазе детаљне безбедносне провере, па не могу да постану студенти ако имају деду који је можда некада издао чек без покрића.

– С друге стране, имали смо највише државне функционере са страним држављанством. Ако је реч о функционерима са хрватским пасошем, не треба заборавити да су Србија и Хрватска не тако давно биле у непријатељским односима, иако је последњих година дошло до знатног побољшања међудржавних односа – додаје Ћирић.

Професор др Милан Шкулић каже да нема никакве формалне забране да највиши српски функционери буду држављани и друге земље, али сматра да то није у реду.

– Двојно држављанство високих представника Србије може да изазове бојазан у погледу лојалности функционера. Држављанство подразумева један виши степен лојалности својој земљи, а то се нарочито очекује од људи који обављају државне функције. Очекује се да су они приврженији Србији од обичних грађана и подразумева се да раде у интересу Србије – каже др Шкулић.

Двојно држављанство забрањено је у многим земљама и за обичне грађане, па када неко тражи држављанство, а већ је држављанин неке друге земље, од њега се захтева да се одрекне тог држављанства.

– У тим државама постоји једна врста прећутног става да као што неко не може имати две мајке тако не може имати ни две државе – каже професор.

Код нас, међутим, то није случај. Двојно држављанство је дозвољено и чак је пожељно јер се на тај начин омогућава решавање неких практичних проблема, посебно када је реч о људима рођеним на територијама некадашњих југословенских република, или када је реч о нашим гастарбајтерима у западној Европи.

– Међутим, када је реч о високим државним функционерима, чак и онда када нема формалне забране поседовања двоструког држављанства, то може бити веома осетљиво питање и није баш најукусније имати истовремено пасош и своје државе и неке друге државе, а уз то још и дипломатски пасош. Треба направити разлику и између тога да ли су држављанство друге државе, па и њен пасош уз то, стечени пре него што је неко постао функционер, или чак и пре него што је почео да се бави политиком. Важно је и то да ли је неко рођен у другој држави или је на неки други начин повезан са њом, тако да се на то питање не може гледати баш сасвим једнострано и морају се узети у обзир и такве околности – објашњава Шкулић.

За Србију је, како каже, заправо нормално да толерише двојно држављанство грађана, јер је мала држава, са много сународника у иностранству, а при том вишенационална.

– Зато је вероватно сматрано оправданим да појединци, који су били страни држављани, или су имали наше и страно држављанство, заузимају и неку важну позицију у нашем државном апарату, па је тако на пример у нашој ближој историји Милан Панић, иако држављанин САД, био председник савезне владе а чувени Драгослав Аврамовић, Деда Аврам, био је гувернер Народне банке и имао двојно држављанство. То су изузеци који имају свој резон, али опет то морају бити изузеци и сигуран сам да већини грађана, без обзира на правну регулативу у односу на то питање, не звучи баш најсимпатичније када високи државни функционери имају двојно држављанство – каже др Шкулић.

Када је конкретно реч о хрватским пасошима функционера, иако је последњих година доста рађено на побољшању односа са Хрватском као суседном државом, вероватно да због историје наших доскорашњих односа и трагичног расплета на територији некадашње СФРЈ, управо хрватско држављанство наших функционера, уз српско, може код неких грађана изазивати и одређено подозрење. Између Хрватске и Србије актуелан је и спор пред Међународним судом правде. Хрватска је Србију тужила за геноцид, а Србија је поднела противтужбу.

– Наравно, хрватско држављанство не треба поистоветити са деловањем функционера и са неком априорном нелојалношћу српској држави – каже др Шкулић.

Он подсећа да кандидат за председника САД не може бити неко ко није рођен у тој земљи. У време председничке кампање, републиканци су тврдили да Барак Обама није рођен у САД, али је доказано да је ипак рођен тамо:

– Можда грешим али ми није најсимпатичније да највиши функционери Републике Србије имају двојно држављанство. Можда би требало размислити о некој врти правне забране, бар када је реч о функционерима – закључио је професор Милан Шкулић.

----------------------------------------------------------------------

Више примера

О примерима високих функционера са двојним држављанством у новијој историји Србије говорило се и раније. Тако је један бивши министар упитан хоће ли одлучити да ли ће и надаље имати и „црногорски и српски пасош” новинарима одговорио да је то његова приватна ствар, други није негирао да има и француски пасош, а један амбасадор има пасош земље у којој нас је представљао.22.10.2012.