Вруће-хладно са Ираном

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Уз пуно дипломатског дима који потврђује да у свему има и неке ватре, у суботу и недељу је прво незванично потврђено, а потом званично демантовано да је постигнут значајан напредак у једном од најкомпликованијих спољнополитичких проблема Америке – спречавању да Иран посане нуклеарна сила.

Најпре је „Њујорк тајмс”, позивајући се на неименоване функционере из окружења председника Брака Обаме, изнео да су се САД и Иран први пут „у принципу” сложили да започну директне, један на један преговоре око нуклеарног програма владе у Техерану. Ови извори су при том оценили би то могао да буде последњи дипломатски покушај да се предупреди војна акција, за коју се највише залаже главни амерички савезник у блискоисточном региону, Израел.

Према овим изворима, иранска страна је инсистирала да се разговори поведу тек после председничких избора који се овде одржавају за две недеље, 6. новембра. Разлог за то је једноставан: да најпре виде с ким ће преговарати, Обамом или Ромнијем.

Агенција Ројтерс је, међутим, већ у недељу ујутру пренела званични деманти из Техерана: „Ми не водимо никакве разговоре нити преговоре са Америком”, изјавио је ирански министар иностраних послова Али Акбар Салехи на тим поводом специјално сазваној конференцији за новинаре. „Нуклеарни преговори се воде само с Групом П5+1”, додао је.

На „Тајмсову” информацију је пре тога просута хладна вода и из саме Беле куће, изјавом Томија Виетора, портпарола Националног савета за безбедност, да „није тачно да су се САД и Иран сложили око разговора један на један или било каквог састанка после америчких избора”. Додао је, међутим, да је Вашингтон спреман за билатерални дијалог „од самог почетка”.

Овај амерички функционер није, међутим, оповргао други битни елеменат информације „Њујорк тајмса” – да је Иран први пут прихватио да директно преговара.

Како год било, ово вруће-хладно пуштање пробних балона у сваком случају долази у деликатном контексту. Иранске нуклеарне амбиције нису наиме само десетогодишњи проблем са становишта америчке националне безбедности, већ и врућа тема у предизборном надгорњавању председничких кандидата. Обама и Ромни вечерас по трећи и последњи пут улазе у дебатни ринг, чија је тема овога пута искључиво спољна политика. Иако она по правилу није кључна за опредељивање бирача, у околностима изузетно тесне изборне трке кандидатима је добродошао сваки политички поен.

Обама и Ромни су се у досадашњем току кампање највише спорили баш око Ирана. Док Обама одбија да Ирану повуче „црвену линију” чији би прелазак изазвао америчку (највероватније у садејству са Израелом) интервенцију, тврдећи да досад најоштрији режим у историји санкција делује, Ромни сматра да је председник исувише „мекан” и да ће он, постане ли председник, бити у том погледу много енергичнији, мада одбија да се изјасни да ли би због тога ушао у рат.

На другој страни, преговори П5+1 (САД, Британија, Француска, Кина, Русија и Немачка) са Ираном досад нису донели суштински напредак. Иран инсистира да реализује искључиво цивилни нуклеарни програм, а његов најконтроверзнији део – обогаћивање уранијума – сматра сувереним националним правом и врхунским националним интересом.

Овдашњи аналитичари процењују да би Техеран могао да има јаке мотиве да преговоре ипак започне: америчко-европске санкције које доста ограничавају извоз нафте и економске везе са западним економијама, ипак делују, изазивајући растуће незадовољство народа и производећи сукобе у иранском врху.

Тешко је међутим замислити да би директни преговори могли да запону одмах после америчких председничких избора, без обзира на њихов исход. Пре тога наиме треба обавити много припремних радова, а пре свега у тајности постићи оквирни договор који би дефинисао оно што је обострано прихватљиво. Да ли би Ирану уопште било дозвољено да уранијум обогаћује до било ког нивоа осим онога који га чини употребљивим за нуклеарне бомбе, да ли би евентуални договор обухватио и шире проблеме као што је ангажман Техерана у Сирији и Либану, до које мере би Америка могла да чини уступке, а да не остави утисак да је дала превише – само су нека од питања на која у овом моменту нема одговора.