Не смањује се употреба бенседина

Иако је из Републичког фонда здравственог осигурања (РФЗО) недавно саопштено да је број рецепата за лекове за смирење смањен скоро за трећину, а после мере да се без налаза психијатра ови лекови више не могу писати на рецепт, психијатри тврде да се није смањила и сама употреба ових лекова.

Др Милан Латас, психијатар Клинике за психијатрију Клиничког центра Србије, јуче је на конференцији за штампу одржаној поводом предстојећег Симпозијума о лечењу анксиозних поремећаја, казао да је број продатих кутија бенседина већ четири године зарадом идентичан.

– Бензодијазепини нису лекови за лечење анксиозних поремећаја, али сви их пију, на штетан начин, слично као што не треба пити алкохол. Ове особе најчешће треба да пију антидепресиве. Међутим, и у неким европским земљама бензодијазепини су тајно на првом месту по употреби, јавно на трећем. Мера фонда да се на три месеца тражи мишљење психијатра, треба да остане баш да би промовисала другачији начин лечења пацијената – казао је др Латас

Директорка Клинике за психијатрију доцент др Нађа Марић-Бојовић подсетила је да је студија стручњака са фармакологије показала још 1993. године да постоји велика потрошња бензодијазепина.

– Сада када се фонд фокусирао на овај проблем, чини нам се да је потрошња порасла. Међутим, веровали или не, и у другим земљама велики број становника користи анксиолитике, лекове за смирење – казала је Марић-Бојовић.

Она је објаснила и зашто су 40. симпозијум ове куће одлучили да назову „Спектар анксиозних поремећаја – изазов савременог доба”.

– Блаже фобије, поремећаји спавања, одређени психосоматски поремећаји и почетне фазе поремећаја исхране, блага депресија, почетна фаза злоупотребе алкохола и дрога су углавном реакције на одређење спољашње околности, то су анксиозни поремећаји, најчешћи у психијатрији. Анксиозност настаје као резултат претеране бриге, код нас данас често изазване страхом за егзистенцију, због губитка или проналажења посла… Анксиозни поремећаји могу да се догоде сваком и не треба да нас је срамота да потражимо помоћ психијатра, јер најважније је реаговати на време – поручила је др Нађа Марић-Бојовић.

На симпозијуму који се 25. и 26. октобра одржава у Југословенском драмском позоришту, очекује се више од 400 учесника из Србије, међу којима су и лекари из домова здравља, притиснути великим бројем пацијената.