Ne smanjuje se upotreba bensedina

Iako je iz Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO) nedavno saopšteno da je broj recepata za lekove za smirenje smanjen skoro za trećinu, a posle mere da se bez nalaza psihijatra ovi lekovi više ne mogu pisati na recept, psihijatri tvrde da se nije smanjila i sama upotreba ovih lekova.

Dr Milan Latas, psihijatar Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, juče je na konferenciji za štampu održanoj povodom predstojećeg Simpozijuma o lečenju anksioznih poremećaja, kazao da je broj prodatih kutija bensedina već četiri godine zaradom identičan.

– Benzodijazepini nisu lekovi za lečenje anksioznih poremećaja, ali svi ih piju, na štetan način, slično kao što ne treba piti alkohol. Ove osobe najčešće treba da piju antidepresive. Međutim, i u nekim evropskim zemljama benzodijazepini su tajno na prvom mestu po upotrebi, javno na trećem. Mera fonda da se na tri meseca traži mišljenje psihijatra, treba da ostane baš da bi promovisala drugačiji način lečenja pacijenata – kazao je dr Latas

Direktorka Klinike za psihijatriju docent dr Nađa Marić-Bojović podsetila je da je studija stručnjaka sa farmakologije pokazala još 1993. godine da postoji velika potrošnja benzodijazepina.

– Sada kada se fond fokusirao na ovaj problem, čini nam se da je potrošnja porasla. Međutim, verovali ili ne, i u drugim zemljama veliki broj stanovnika koristi anksiolitike, lekove za smirenje – kazala je Marić-Bojović.

Ona je objasnila i zašto su 40. simpozijum ove kuće odlučili da nazovu „Spektar anksioznih poremećaja – izazov savremenog doba”.

– Blaže fobije, poremećaji spavanja, određeni psihosomatski poremećaji i početne faze poremećaja ishrane, blaga depresija, početna faza zloupotrebe alkohola i droga su uglavnom reakcije na određenje spoljašnje okolnosti, to su anksiozni poremećaji, najčešći u psihijatriji. Anksioznost nastaje kao rezultat preterane brige, kod nas danas često izazvane strahom za egzistenciju, zbog gubitka ili pronalaženja posla… Anksiozni poremećaji mogu da se dogode svakom i ne treba da nas je sramota da potražimo pomoć psihijatra, jer najvažnije je reagovati na vreme – poručila je dr Nađa Marić-Bojović.

Na simpozijumu koji se 25. i 26. oktobra održava u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, očekuje se više od 400 učesnika iz Srbije, među kojima su i lekari iz domova zdravlja, pritisnuti velikim brojem pacijenata.