Чекајући српског научног идола

Финалисти "Лабораторије славних", такмичења за избор српског научног идола, сматрају да они који у свакодневном говору користе стручне термине, неразумљиве остатку света, углавном скривају сопствено незнање. Они не мисле да је наука резервисана само за старије истраживаче који не знају да говоре једноставним језиком и да су њих десеторо најбољи доказ за ове тврдње.
Владимир Живковић, последипломац Медицинског факултета, каже да је ономе ко на досадан начин представља научна открића – вероватно цео живот досадан, а Емина Судар, молекуларни биолог, запослена у Институту за нуклеарну науку у Винчи, одушевљена је енергијом младих које је упознала на овом такмичењу.

– Свесна сам да су у финале овог надметања прошли млади људи које воле науку. Није било довољно да будемо занимљиви и да на једноставан начин представимо своје истраживање, већ и да наше тезе буду научно утемељене. Сви смо имали аргументе за своје теме и из "петних жила" смо се трудили да их што боље представимо – каже Емина.

Такмичари "Лабораторије славних" сматрају да они, својим годинама, изгледом и занимљивим стручним презентацијама, популаризују науку. Олгица Марјановић, апсолвент физичке хемије, истиче да је после дводневног дружења на радионицама са осталим финалистима схватила да већина њих све у животу, чак и најкомпликованије процесе, схвата на занимљив начин и тако их и представља.

Надметање за избор националног победника биће одржано 5. априла, а десеторо младих научника истиче да не схватају једни друге као конкуренцију.

– Међу нама нема сујете, нити злобе. Помажемо једни другима и покушавамо да постигнемо максимум. Престали смо да схватамо ову манифестацију као такмичење и стало нам је да победи најбољи који ће представљати нашу земљу у иностранству – објашњава Катарина Тошић, апсолвент Биолошког факултета.

За наступајуће финале мораће да изаберу неку нову тему коју ће жирију представити за три минута, на занимљив и што атрактивнији начин. Најуспешнији "комуникатор науке" представљаће нашу земљу на Фестивалу науке у Четленму. Ово надметање је само један део пројекта "Та дивна наука" који се, захваљујући Британском савету, организује у девет земаља у региону.

Небојша Перишић, дипломирани физико-хемичар и последипломац, сматра да је ово такмичење огроман поклон и да је све ово за њих представљало позитивно изненађење.

– Захваљујући предавањима која је организовао Британски савет, научили смо мало више да размишљамо о ономе што говоримо. Почели смо да причамо разговетније и да скраћујемо реченице– објашњава Небојша и додаје да је штета што се више људи није пријавило.

Према мишљењу Виолете Ранђеловић, последипломца на Пољопривредном факултету, једна од највећих предности овог такмичења јесте што су упознали истомишљенике, младе људе са којима су, иако се баве различитим областима, брзо пронашли заједнички језик.

Тијана Настасовић, лекар последипломац на Медицинском факултету, сматра да овај програм може да допринесе популаризацији науке уколико млади научници буду гостовали у већим градовима, држећи предавања у школама или на факултетима.

Милан Поповић, студент треће године физичке хемије, разбија стереотипе о љубитељима науке, јер каже да воли јавне наступе. По његовом мишљењу, наука би била много популарнија међу младима уколико би медији чешће приказивали занимљиве научне емисије.

Чињеница је, каже Јелена Грујић, дипломирани физичар, запослена у лабораторији за примену рачунара у Институту за физику у Земуну, да се за науку одлучује све мањи број студената, али она сматра да бављење науком има перспективу и препоручује свима да не беже од научних високошколских установа.

Најбољи начин да се популарише наука јесте управо представљање успешних младих људи, каже Марија Лесјак, дипломирани хемичар биохемије, уз, додаје она, снимање занимљивих домаћих научних емисија.