Čekajući srpskog naučnog idola

Finalisti "Laboratorije slavnih", takmičenja za izbor srpskog naučnog idola, smatraju da oni koji u svakodnevnom govoru koriste stručne termine, nerazumljive ostatku sveta, uglavnom skrivaju sopstveno neznanje. Oni ne misle da je nauka rezervisana samo za starije istraživače koji ne znaju da govore jednostavnim jezikom i da su njih desetoro najbolji dokaz za ove tvrdnje.
Vladimir Živković, poslediplomac Medicinskog fakulteta, kaže da je onome ko na dosadan način predstavlja naučna otkrića – verovatno ceo život dosadan, a Emina Sudar, molekularni biolog, zaposlena u Institutu za nuklearnu nauku u Vinči, oduševljena je energijom mladih koje je upoznala na ovom takmičenju.

– Svesna sam da su u finale ovog nadmetanja prošli mladi ljudi koje vole nauku. Nije bilo dovoljno da budemo zanimljivi i da na jednostavan način predstavimo svoje istraživanje, već i da naše teze budu naučno utemeljene. Svi smo imali argumente za svoje teme i iz "petnih žila" smo se trudili da ih što bolje predstavimo – kaže Emina.

Takmičari "Laboratorije slavnih" smatraju da oni, svojim godinama, izgledom i zanimljivim stručnim prezentacijama, popularizuju nauku. Olgica Marjanović, apsolvent fizičke hemije, ističe da je posle dvodnevnog druženja na radionicama sa ostalim finalistima shvatila da većina njih sve u životu, čak i najkomplikovanije procese, shvata na zanimljiv način i tako ih i predstavlja.

Nadmetanje za izbor nacionalnog pobednika biće održano 5. aprila, a desetoro mladih naučnika ističe da ne shvataju jedni druge kao konkurenciju.

– Među nama nema sujete, niti zlobe. Pomažemo jedni drugima i pokušavamo da postignemo maksimum. Prestali smo da shvatamo ovu manifestaciju kao takmičenje i stalo nam je da pobedi najbolji koji će predstavljati našu zemlju u inostranstvu – objašnjava Katarina Tošić, apsolvent Biološkog fakulteta.

Za nastupajuće finale moraće da izaberu neku novu temu koju će žiriju predstaviti za tri minuta, na zanimljiv i što atraktivniji način. Najuspešniji "komunikator nauke" predstavljaće našu zemlju na Festivalu nauke u Četlenmu. Ovo nadmetanje je samo jedan deo projekta "Ta divna nauka" koji se, zahvaljujući Britanskom savetu, organizuje u devet zemalja u regionu.

Nebojša Perišić, diplomirani fiziko-hemičar i poslediplomac, smatra da je ovo takmičenje ogroman poklon i da je sve ovo za njih predstavljalo pozitivno iznenađenje.

– Zahvaljujući predavanjima koja je organizovao Britanski savet, naučili smo malo više da razmišljamo o onome što govorimo. Počeli smo da pričamo razgovetnije i da skraćujemo rečenice– objašnjava Nebojša i dodaje da je šteta što se više ljudi nije prijavilo.

Prema mišljenju Violete Ranđelović, poslediplomca na Poljoprivrednom fakultetu, jedna od najvećih prednosti ovog takmičenja jeste što su upoznali istomišljenike, mlade ljude sa kojima su, iako se bave različitim oblastima, brzo pronašli zajednički jezik.

Tijana Nastasović, lekar poslediplomac na Medicinskom fakultetu, smatra da ovaj program može da doprinese popularizaciji nauke ukoliko mladi naučnici budu gostovali u većim gradovima, držeći predavanja u školama ili na fakultetima.

Milan Popović, student treće godine fizičke hemije, razbija stereotipe o ljubiteljima nauke, jer kaže da voli javne nastupe. Po njegovom mišljenju, nauka bi bila mnogo popularnija među mladima ukoliko bi mediji češće prikazivali zanimljive naučne emisije.

Činjenica je, kaže Jelena Grujić, diplomirani fizičar, zaposlena u laboratoriji za primenu računara u Institutu za fiziku u Zemunu, da se za nauku odlučuje sve manji broj studenata, ali ona smatra da bavljenje naukom ima perspektivu i preporučuje svima da ne beže od naučnih visokoškolskih ustanova.

Najbolji način da se populariše nauka jeste upravo predstavljanje uspešnih mladih ljudi, kaže Marija Lesjak, diplomirani hemičar biohemije, uz, dodaje ona, snimanje zanimljivih domaćih naučnih emisija.