Мек иконе

(Од нашег специјалног извештача)
Вашингтон, јуна – Градови на источној и западној обали усхићени су двојицом уметника са друге стране Атлантика. Пол Макартни, од данас се чује у свим кафеима Старбакса , који када су ливерпулске бубе шездесетих почеле да мењају свет није ни постојао. Американци тада нису имали где да попију капућино, а сада су се Старбакси са картонским чашама и свим врстама напитака од најпробранијег црног зрна намножили и по новом и по старом свету.
Макартнијев нови албум "Сећање скоро пуно", врти се у част првог самосталног музичког посла Старбакса у свим кафеима истовремено што значи на више од десет хиљада места у двадесет девет земаља. Битлс ових дана пуни шездесет четири године, а осамнаестог јуна му је рођендан па ће прећи границу коју је зацртао кад је био млад и питао се шта ће радити и какав ће бити "Када напуни 64".

Поштар и мандолина

Да у њему нема ничега сем носталгије за славним временима , и тада би се нашла клијентела која чезне за својом младошћу и свеопштим ослобађањем приређеним уз пресудну помоћ и подстицај револуционарних чупаваца. Но, америчка публика свих генерација са страшћу прихвата соло новитете Битлса бејби фејса, сигурна у непогрешиви критеријум који је успоставила славна класа бејби бумера. А сам Пол Макартни у првом видеу за свој нови албум (у режији француског мајстора Мишела Гондрија) приређује ванземаљску фантазију: поштар му доноси кутију са старом мандолином, а испоставља се да је у њој скуп враголастих духова. И док Макартни изводи "Играј вечерас", нумеру једноставног ритма и веселе поп мелодије, духови скачу око њега, бацају светлеће ватрене лопте, плаше поштара, али не и Макартнија…Он их касније испраћа у кутију и заједно са њима на завршетку спота удара у бубњеве. У свом "врло личном" албуму Битлс нема проблема ни нерешених рачуна са духовима из прошлости…Напротив они му помажу, не ометају га у садашњем стваралачком раду. И сам наслов албума "Сећање скоро пуно" асоцира и на тако вишезначне успомене и на нову компјутерску еру икс генерације која дигитално и са екрана скида песме, гледа филмове, комуницира са пријатељима, путује по свету, плаћа рачуне…

Та генерација хлади се од великих мекова из мекдоналдовог глобалног ланца, а све радије залази у Старбаксе где уз новине може својим лаптопом да ухвати цео свет преко "вајерлес" интернетске мреже. У тој виртуалној планети нема више хипика ни мириса на хашиш, ни промискуитетних комуна, ни масовних антиратних покрета на којима свирају и играју следбеници Битлса или "Котрљајућег камења" како смо некад у својим незграпним преводима звали највеће ривале ливерпулских дечака са Мик Џегером на челу.

У шта се изродио овај свет, кад Американци извозе своје кафее у Париз , Рим и Беч, а у њима се као у новим храмовима слуша скоро попуњена меморија шездесет четворогодишњака који је са Леноном, Харисоном и Старом пре четрдесетак година отпочињао неку сасвим другу, лепшу и човечнију глобализацију?

Карта више за Макјуана

Још један "Мек" потпуно је освојио нацију мекдоналда. После "Суботе", "првог правог романа о постједанаестом септембру", британски писац Ијан Макјуан, (добитник Букера за "Амстердам") појавио се у Америци са новим романом "На Чезил плажи" ("On