Печаћење машина и радничких стомака

Ваљево – Решењем Привредног суда у Ваљеву, судски извршитељи су, уз асистенцију полиције, запечатили 58 машина и опрему у приватној фирми „АПП инжињеринг“ и „АВА 311” у кругу фабрике „Нови Елинд“ у Ваљеву. Тим чином прекинута је даља производња решеткастих и жичаних делова за расхладне уређаје словеначке фабрике „Горење“ у овом граду. У последње време ова фирма је радила у три смене.

Са овим судским паковањем опреме у целофан, у којем су се поред машина нашли кључеви и дозволе више аутомобила, како нам је речено, свих 50 радника ће остати без посла, јер ће словеначка фабрика тражити новог добављача, односно кооперанта. Разлог за спровођење привремене мере која је донета по тужби стечајног управника „Новог Елинда“ је настојање да се матичној фирми врати имовина за коју се сматра да је незаконито присвојена. Друга страна коју представља један од највећих поверилаца „АПП инжињеринг“ из Ваљева, који је приликом приватизације 2006. био члан конзорцијума, то одбацује као неосновано. Посебно су изненађени спровођењем привремене мере у моменту док још није окончан парнични судски спор у вези са расподелом и коришћењем имовине. Само Флоријан, директор „АПП инжињеринга“, тврдио је да је он све запечаћене машине платио „Новом Елинду“ по тржишној вредности а пре две године издао у закуп фирми „АВА 311” да ради послове за потребе фабрике „Горење“. Власник те фирме је Љиљана Арсеновић, бивша директорка „Новог Елинда“.

– Ми смо после блокаде„Новог Елинда“ од стране Пореске управе, у мају 2011. године, издали простор и машине фирми „АВА 311” која је добила довољно посла код „Горења“ и запослила 50 радника. Ситуација ће се сада променити, јер ћемо изгубити сарадника и купца за којег смо радили шест година. Под знаком питања је и рад пресераја, јер је већина алата, због онога што нам се дешава премештена код других добављача. Ово није смело да се догоди, јер парнични поступак са онима који нас туже није окончан а с друге стране од 50 запослених више од 40 је управо из „Новог Елинда“. У данашње време заустављати производњу, заиста је несхватљиво – каже Само Флоријан, наводећи да неће одустати од жалбе Врховном суду Србије.

Током печаћења машина, директорка Љиљана Арсеновић није излазила пред раднике и окупљене новинаре. А радници, који су остали у старој фабрици у стечају, верују да је ово добар потез суда, јер ће им се стечајна маса увећати па ће бити новца за измирење више од десет зарада и доприносе за пензионо и социјално осигурање.

– Ово није само печаћење машина, већ и наших стомака, јер од чега да живимо. Ко ће мене у шестој деценији да прими на посао. Градско и државно руководство смо преклињали да нам помогу, али све је остало без одјека – каже Верица Перић са 30 година радног стажа. И њене колеге бравар пресераја Десимир Јевтић и варилац Александар Иконић кажу у разговору за наш лист да су запрепашћени оваквом одлуком суда. Фирма у којој су запослени, веле, једна је од ретких која је имала обезбеђено пословање за дужи период, што је у данашње време права реткост.